Kada ljudi čuju za rudarenje Bitkoina, često zamišljaju ogromna skladišta puna računara koji troše neograničenu struju samo da bi zaradili novac ni iz čega. Ova slika je popularna u raznim medijima i čini da Bitkoin rudarenje zvuči nepotrebno i štetno za planetu. Ali ta slika je obmanjujuća i promašuje pravu poentu zašto rudarenje postoji i zašto je neophodno da bi Bitkoin mreža funkcionisala. U suštini, rudarenje Bitkoina je ono što održava celu mrežu bezbednom i pouzdanom. To je proces koji verifikuje transakcije i sprečava prevare a zahvaljujući njemu nijedna centralna banka, kompanija ili vlada ne kontroliše Bitkoin. Umesto njih, hiljade “rudara” širom sveta pokreću Bitkoin softver i rešavaju matematičke zadatke pri verifikaciji transakcija. Uređaj koji prvi reši jednačinu dodaje novi blok transakcija u lanac blokova – blockchain – a kao nagradu dobija novokreirani BTC plus naknadu za transakcije. Ovo takmičenje da se najbrže doda novi blok u lanac nije stvar sreće već dokaza o radu – Proof of Work – sistema koji osigurava da niko ne može da vara ili menja istoriju Bitkoin mreže. Svaki dodati blok predstavlja stvarno potrošenu energiju jer uređaji troše struju pri radu i rešavanju pomenutih zadataka, što daje mreži sigurnost. Da bi promenio neki već dodati blok ili lažirao neku transakciju napadač bi morao da ponovi sav već izvršeni rad od samog početka pokretanja mreže 2009. godine i ponovo odradi proces verifikacije svih transakcija dodatih u lanac blokova, nešto što je praktično nemoguće s obzirom na količinu utrošene energije na rad mreže. Jednostavno rečeno, energija koja se koristi u Bitkoin rudarenju je ono što daje vrednost i zaštitu i mreži i valuti.

Međutim, kritičari često stavljaju fokus samo na potrošenu električnu energiju, bez razumevanja kako i zašto se ta energija koristi. Oni upoređuju potrošnju energije Bitkoina sa malim zemljama (?!) i tvrde da je ovaj sistem štetan za prirodu, rasipnički i neodrživ. Ali taj stav ignoriše činjenicu da Bitkoin ne sagoreva energiju tek tako, bez razloga, već je pretvara u bezbednu, otvorenu, globalnu finansijsku mrežu koju svako može da koristi. Mnogi „zeleni“ argumenti takođe previđaju razliku između potrošnje energije i emisije loših gasova. Bitkoin  majneri se ne oslanjaju isključivo na fosilna goriva, zapravo taj sistem i jeste neodrživ zbog velikih troškova kupovine energenata, već mnogi od njih traže najjeftiniju električnu energiju, koja je često obnovljiva ili čak rasipana. Šta više, ovakvo rudarenje može učiniti projekte obnovljivih izvora profitabilnijim kupovinom viška energije koja bi inače ostala neiskorišćena.

Ideja da Bitkoin „uništava planetu“ nije samo preuveličana, ona je zastarela laž koja se ne oslanja na stvarne činjenice. Rudarenje se veoma brzo razvija, novi uređaji su sve efikasniji, proces se oslanja na obnovljive izvore, poboljšavajući energetsku efikasnost, pa čak i podržavajući stabilnost mreže. Istina je da rudarenje Bitkoina nije protiv zelene energije, već često poboljšava njenu iskorišćenost. Kada kritičari kažu da Bitkoin koristi previše energije, oni propuštaju širu sliku. Istina je da rudarenje Bitkoina zahteva električnu energiju, ali nije sva upotreba energije ista. Postoji ogromna razlika između rasipnog i produktivnog korišćenja energije. Potrošnja energije Bitkoin mreže je produktivna jer pokreće globalnu, decentralizovanu finansijsku mrežu koju niko ne može cenzurisati ili isključiti. I za razliku od većine industrija, potražnja za energijom Bitkoina zapravo pomaže u jačanju i balansiranju energetskih sistema. Da bismo razumeli zašto, važno je razumeti način na koji majneri biraju gde i kako rade. Rudarenje BTC-a je izuzetno konkurentno. Mašine koje rudare Bitkoin (zvane ASIC uređaji) koriste mnogo energije, pa ako je električna energija skupa (uz trošak kupovine samih uređaja koji takođe nisu jeftini), rudari brzo gube novac. Ovaj ekonomski pritisak prirodno tera rudare da traže najjeftinije moguće izvore energije, a ti izvori su često obnovljivi ili iz izvora koje niko drugi ne koristi. Za razliku od fabrika ili domaćinstava, rudari Bitkoina se ne takmiče sa svakodnevnim potrošačima za električnu energiju. Fabrika automobila, na primer, mora stalno da radi i crpi energiju iz iste mreže kao i svi ostali. S druge strane, BTC majneri mogu da uključuju i isključuju svoje mašine u bilo kom trenutku, u zavisnosti od toga kada i gde je struja najjeftinija. Ova fleksibilnost je ono što ovo rudarenje čini drugačijim  i iznenađujuće korisnim za elektroenergetske mreže. Na primer, u Teksasu, rudari rade sa lokalnom energetskom mrežom  kako bi stabilizovali ponudu i potražnju. Kada potražnja za električnom energijom poraste – kao tokom toplotnog talasa – rudari trenutno isključuju svoje mašine, oslobađajući energiju za domove i bolnice. Kada potražnja padne, one se ponovo uključuju, pomažući u balansiranju mreže i sprečavanju rasipanja energije.

Jedna velika prednost rudarenja Bitkoina, i ona koja iznenađuje mnoge jeste što ovo rudarenje može koristiti teško pristupačnu energiju i energiju dobijenu spaljivanjem. To su izvori energije koji već postoje, ali nemaju praktičan način da se koriste ili prodaju. Normalno, ova energija se rasipa, ali BTC rudari je pretvaraju u nešto vredno koristeći je za obezbeđivanje Bitkoin mreže. Teško pristupačna energija se odnosi na električnu energiju koja se može generisati, ali se ne može lako transportovati ili povezati sa glavnom elektroenergetskom mrežom. Ovo se često dešava na udaljenim lokacijama kao što su vodopadi, hidroelektrane ili vetroelektrane daleko od gradova. Energija dobijena spaljivanjem, s druge strane, je višak prirodnog gasa koji se sagoreva u atmosferu na mestima vađenja nafte jer nema cevovoda ili infrastrukture za transport gasa. Bitkoin rudarenje pretvara obe ove vrste rasipane energije u produktivnu upotrebu. Na primer, u udaljenim delovima Kanade i Skandinavije, hidroelektrane proizvode više energije nego što lokalne zajednice mogu da potroše. Pošto je izgradnja dalekovoda do gradova preskupa, ta dodatna energija često ostaje neiskorišćena. Postavljanjem centara za rudarenje Bitkoina u blizini ovih elektrana, energija se može monetizovati umesto da se rasipa a prihod može pomoći u finansiranju lokalne infrastrukture ili projekata obnovljivih izvora energije. U Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u Severnoj Dakoti i Teksasu, naftna polja često oslobađaju prirodni gas kao nusproizvod. Ovaj gas se obično spaljuje jer je proces njegovog “zarobljavanja” i transporta previše skup. BTC majneri su u mogućnosti da instaliraju male, prenosive jedinice za rudarenje direktno na mestima bušotina, koristeći taj gas za proizvodnju električne energije za rudarenje Bitkoina, umesto da ga puste da sagoreva. Ovaj proces ne samo da smanjuje emisiju ugljen dioksida od sagorevanja, već i pretvara ekološki problem u ekonomsku vrednost. Afrika nudi slične mogućnosti. U Nigeriji, na primer, mali proizvođači energije često imaju višak energije jer je lokalna potražnja ograničena ili nepouzdana. Digitalni rudari mogu da se uključe na mrežu kao stalni kupci energije, pretvarajući nestabilnu ili rasipanu proizvodnju energije u stalni prihod za lokalne dobavljače energije.

Ista ideja važi i za Latinsku Ameriku, gde su vulkanske i rečne elektrane u El Salvadoru i Kostariki sve više povezane sa rudarskim farmama. U tim regionima, rudarenje Bitkoina pomaže u opravdavanju troškova razvoja obnovljivih izvora energije koji bi inače mogli biti neprofitabilni zbog niske gustine naseljenosti ili ograničene lokalne potražnje. U El Salvadoru, Bitkoin se rudari korišćenjem vulkanske geotermalne energije. Energija iz vulkana, koja se nekada smatrala neupotrebljivom za veliku industriju se sada transformiše u održivi i profitabilni resurs, što dokazuje da Bitkoin pokreće inovacije u oblasti obnovljivih izvora energije. Rudari koji koriste geotermalnu energiju iz vulkana prilagođavaju potrošnju u zavisnosti od ukupnih potreba zemlje za električnom energijom, podržavajući stabilnost lokalne mreže. Na Islandu, rudari koriste obilnu geotermalnu i hidroelektričnu energiju, čistu, obnovljivu energiju koju je inače teško izvoziti van granica Islanda jer je zemlja izolovana i nije kontinentalno povezana sa nekom drugom zemljom. Kanada pruža još jedan primer, rudari u Manitobi i Kvebeku koriste višak hidroelektrične energije. U periodima niske lokalne potrošnje, višak električne energije može preopteretiti mrežu. Apsorbujući ovaj višak, rudari sprečavaju rasipanje i omogućavaju hidroelektranama da rade kontinuirano, poboljšavajući efikasnost i profitabilnost obnovljive energije. Čak je i Kina, pre pooštravanja propisa o rudarstvu, bila dom majnera koji su koristili sezonsku energiju reka i vodopada. Tokom kišnih sezona, hidroelektrane u regionima poput Sičuana proizvodile su više električne energije nego što bi obližnji gradovi mogli da koriste. Umesto da rasipaju višak, rudari su ga koristili da obezbede Bitkoin mrežu, efikasno reciklirajući energiju koja bi inače propala. Ključna stvar je da su rudari Bitkoina podstaknuti profitom da pronađu najjeftiniju moguću energiju. A najjeftinija energija je često energija koja nema drugog kupca, ona koja je višak ili obnovljiva. Plaćanje visokih cena električne energije nije održivo za rudarenje, jer uređaji za rudarenje troše previše energije da bi ostali profitabilni po tim cenama. Zato se rudari stalno sele na lokacije gde je električna energija jeftina ili čak besplatna, kao što je blizina hidroelektrana, vetroelektrana ili mesta za spaljivanje gasa gde bi energija inače bila sagorevana u atmosferu. Bitkoin rudarenje pretvara lokalni višak energije u globalnu ekonomsku vrednost.

U mnogim od ovih područja jednostavno nema dovoljno ljudi, industrija ili infrastrukture da bi se opravdalo povezivanje izvora energije sa nacionalnom mrežom. Izgradnja dugih dalekovoda, trafostanica i transportnih mreža može koštati stotine miliona dolara, a u udaljenim planinama, pustinjama ili naftnim poljima nema mnogo razloga za to ako malo ljudi živi u blizini. Kao rezultat toga, proizvođači energije ili rade smanjenim kapacitetom ili otpuštaju višak gasa u atmsoferu što deluje rasipnički i štetno za životnu sredinu. Rudarenje BTC-a tu pomaže jer su centri za digitalno rudarenje modularni i mobilni, mogu se instalirati direktno tamo gde se energija proizvodi. Ovo im omogućava da koriste već postojeću energiju bez potrebe za novom mrežnom infrastrukturom. Postavljanjem centara za rudarenje u ovim udaljenim područjima, Bitkoin ne samo da smanjuje otpad već i podstiče dalji lokalni razvoj. Ekonomska aktivnost koju stvara rudarenje može privući nove investicije, poboljšati internet povezanost, pa čak i motivisati vlade da prošire pristup mreži. Ono što počinje kao mala operacija rudarenja Bitkoina često postaje temelj za nove poslove, bolje puteve i jače energetske mreže čineći ranije „nedostižne“ regione pristupačnijim običnim ljudima.

Dakle, iako ukupna količina električne energije koju koristi Bitkoin može zvučati velika sama po sebi, ključno je razumeti odakle ta energija dolazi i šta ona zamenjuje. Rudarenje Bitkoina se ne takmiči sa ljudima za energiju, ono se prilagođava tržištu i traži neefikasnosti, često poboljšavajući energetske sisteme u tom procesu. Kada je reč o ukupnom trošku energije, zanimljiva je činjenica da sve mašine za sušenje veša na svetu koriste istu količinu energije kao Bitkoin mreža, na primer. A izvori iz kojih se dobija struja u slučaju mašina za sušenje veša ne mogu da se porede sa efikasnošću onih iz kojih se dobija struja za održavanje Bitkoin protokola. O troškovima štampanja, transporta, osiguranja i čitave logistike oko korišćenja fiat valuta tek ne vredi raspravljati u smislu utroška energije i efikasnosti celokupnog sistema. Uzmite u obzir samo potrebnu količinu energije za rad svih bankovnih automata na svetu 24/7/365 i izvore iz kojih se ta energija dobija! Bitkoin rudarenje transformiše potencijalno haotičnu mrežu u stabilniji, predvidljiviji sistem.

Bitkoin je, verovatno, jedini sistem koji ima sposobnost kontinuiranog rada iako se neki uređaji trenutno ugase, jer je čitav sistem decentralizovan. Čak iako se u jednom kraju sveta isključe mašine koje “kopaju” BTC, na drugom kraju sveta sve ostale nastavljaju da rudare a neke čak mogu ponovo da se pokrenu ukoliko je gašenje ovih gorespomenutih uzrokovalo i pad težine rudarenja, pa je ono sada postalo profitabilno u nekom delu sveta. Za razliku od tradicionalnih industrija koje imaju stalne potrebe za energijom, BTC majneri su veoma fleksibilni. Ova fleksibilnost im omogućava da u realnom vremenu reaguju na potrebe mreže, pomažući u sprečavanju nestanka struje i čineći energetske sisteme otpornijim. Ponuda i potražnja električnih mreža mora uvek biti u ravnoteži – prevelika potražnja može izazvati nestanak struje, dok prevelika ponuda može rasipati energiju. Rudari Bitkoina deluju kao amortizer za ove fluktuacije. Kada potražnja za energijom naglo poraste, rudari mogu privremeno isključiti svoje mašine, oslobađajući struju za bolnice, domove i fabrike. Kada postoji višak energije, na primer tokom sunčanog dana sa puno solarne proizvodnje, rudari se mogu ponovo uključiti, trošeći električnu energiju koja bi inače ostala neiskorišćena.

Druge industrije vs Bitkoin

Često se, kada se raspravlja o potrošnji energije za rudarenje Bitkoina, ta potrošnja upoređuje sa potrošnjom energije čitavih zemalja, gde naslovi tvrde da Bitkoin „troši više struje nego Švajcarska“ na primer. Ono što ova poređenja izostavljaju je kontekst. Sama potrošnja energije ne govori da li se ta energija stvarno troši bez razloga ili je produktivna, ili da li dolazi iz čistih ili prljavih izvora. Da biste razumeli stvarni uticaj Bitkoina, korisno je istražiti kako se on poredi sa drugim globalnim industrijama i zašto je priroda njegove upotrebe energije fundamentalno drugačija.

Počnimo sa proizvodnjom automobila. Svetska automobilska industrija radi na masivnim lancima snabdevanja koji uključuju proizvodnju čelika, preradu aluminijuma, hemijsku preradu i globalnu logistiku. Ovo su sve izuzetno energetski intenzivne aktivnosti. Većina ove energije i dalje dolazi iz fosilnih goriva, posebno u regionima poput Kine, Indije i delova Evrope gde ugalj i gas dominiraju industrijskom energijom. Čak i kada se automobilske kompanije okreću ka električnim vozilima poput Tesle, same fabrike i dalje zavise od tradicionalnih izvora energije za izgradnju tih automobila. Prelazak ove industrije na zeleniju energiju nije lak. Ne možete tek tako premestiti fabriku automobila na planinu sa jeftinom hidroenergijom ili u udaljenu pustinju sa solarnim poljima. Izgradnja nove fabrike na obnovljive izvore energije bi trajala godinama i koštala milijarde dolara, a da ne pominjemo preseljenje lanca snabdevanja. Čak i ako bi proizvođači prešli na obnovljive izvore energije, ukupna proizvodnja bi se verovatno usporila, a troškovi bi porasli što bi dovelo do viših cena vozila. Jednostavno rečeno, nije lako dekarbonizovati industrije koje se oslanjaju na fiksnu infrastrukturu, fizičke materijale i globalne lance snabdevanja.

Sledeći primer može biti Gugl ili neki drugi centar podataka poput Amazona, Dropboxa i sl. Gugl je postigao impresivan napredak na smanjenju emisije ugljen dioksida, ulažući u energiju vetra i sunca kako bi nadoknadio svoje serverske operacije. Ali ti serveri moraju ostati onlajn 24/7, često u blizini većih naseljenih mesta kako bi se osigurala niska latencija podataka. Ovi centri podataka se ne mogu jednostavno prebaciti na udaljene lokacije sa jeftinom obnovljivom energijom. Potrebna im je jaka internet infrastruktura, stabilne mrežne veze i blizina korisnika. To ograničava njihovu fleksibilnost i čini potpuno oslanjanje na obnovljive izvore energije izazovnim posebno kada solarna energija i vetroelektrane nisu dostupne noću ili tokom mirnog vremena.

Rudarenje zlata, još jedno često poređenje, troši ogromne količine energije ali ne za digitalnu bezbednost, već za vađenje i rafinisanje fizičkog metala. Kopanje zlata zahteva tešku mašineriju, gorivo za iskopavanje i hemijsku preradu. Veći deo toga pokreću dizel i ugalj, posebno u regionima u razvoju sa ograničenim nadzorom zaštite životne sredine poput Afrike. Za razliku od rudarenja Bitkoina, rudarenje zlata se ne može premestiti na čistije izvore energije bez premeštanja čitavih geoloških operacija, što je praktično nemoguće.

Ovde se digitalno rudarenje izdvaja. Iako takođe troši značajnu količinu električne energije, ono je jedinstveno jer je mobilno i nezavisno od lokacije. Oprema za rudarenje ne zavisi od lokalne radne snage, materijala ili blizine kupaca. Potrebni su joj samo pristup internetu i struja. To znači da BTC majneri mogu, a često to i rade, da se presele tamo gde je energija najjeftinija, a ta energija je često obnovljiva, teško pristupačna ili protraćena. Nijedna druga velika industrija nema ovaj nivo fleksibilnosti. Na primer, majneri na Islandu i u Norveškoj koriste skoro 100% obnovljive geotermalne i hidroelektrične energije. Pogoni u Teksasu se uključuju u mrežu samo tokom perioda niske potražnje, čineći mrežu stabilnom. Prenosivi Bitkoin majneri u Kanadi i Severnoj Dakoti rade na spaljeni gas koji bi inače zagadio atmosferu. Ako bi tradicionalne industrije želele da koriste iste ove čiste, udaljene izvore energije, morale bi izgraditi nove fabrike, transportne sisteme i logističke mreže. Ovi projekti mogu trajati decenijama i koštati milijarde dolara. Nasuprot tome, oprema za rudarenje Bitkoina može se spakovati u kontejnere i premestiti za nekoliko nedelja, uz minimalnu infrastrukturu. Kada je u pitanju prelazak na zelene izvore energije, Bitkoin je zapravo bolje pozicioniran od većine industrija. Zato što prirodno traži najjeftiniju dostupnu energiju i zato što su obnovljiva i rasipana energija često najjeftinija, BTC rudari imaju snažne finansijske podsticaje da postanu zeleni. Ovaj ekonomski interes usklađen je sa ciljevima zaštite životne sredine bez potrebe za vladinim merama i subvencijama. U međuvremenu, industrije poput proizvodnje automobila ili globalne računarske infrastrukture moraju da uravnoteže napredak u zaštiti životne sredine sa ogromnim fizičkim, finansijskim i logističkim ograničenjima. Čak i sa čistijim izvorima energije, njihova tranzicija će biti sporija, skuplja i manje fleksibilna. Na kraju krajeva, negativan uticaj Bitkoina na životnu sredinu se često preuveličava jer je lako izmeriti prostu potrošnju električne energije, dok je teže izmeriti svrhu i efikasnost te potrošnje. Istina je da je rudarenje Bitkoina, u poređenju sa tradicionalnim industrijama, prilagodljivije, sposobnije za korišćenje obnovljivih izvora energije i sve više deo rešenja za globalne energetske izazove, a ne sam problem.

Rudarenje Bitkoina se često opisuje kao potrošač energije, ali u stvarnosti, postaje jedna od najinovativnijih sila u efikasnom korišćenju energije. Za razliku od većine industrija koje koriste električnu energiju u samo jednu svrhu, potrošnju, BTC majneri pronalaze nove svrhe – balansiraju mreže, nalaze svrhu inače nekorišćenoj energiji, i pomeraju granice onoga što je moguće sa obnovljivom i viškom energije. Većina industrija se oslanja na fosilna goriva ili fiksne izvore energije kako bi održala proizvodnju. Čeličane, brodarstvo, avijacija i generalno proizvodnja su vezani za infrastrukturu koja se ne može lako prilagoditi fluktuacijama u snabdevanju energijom ili lokaciji. Ovi sektori će nastaviti da zavise od fosilnih goriva decenijama jer nemaju realan način da fleksibilno posluju ili da se presele u regione sa čistijom energijom bez ometanja čitavih sistema. Ta mobilnost i prilagodljivost čine BTC rudarenje jednim od najefikasnijih pretvarača izgubljene energije u ekonomsku vrednost koju je svet ikada video. Bilo da se radi o hvatanju spaljenog gasa na naftnim poljima, potrošnji viška hidroelektrične energije u planinskim regionima ili korišćenju geotermalne toplote iz vulkana, Bitkoin transformiše inače neiskorišćenu ili zagađujuću energiju u nešto produktivno – bezbednu, globalnu finansijsku mrežu. Veoma malo industrija može tvrditi da smanjuje emisije dok stvara ekonomski prinos, ali rudarenje Bitkoina radi upravo to kada se koristi teško pristupačnim energetskim tokovima. Ovaj proces takođe podstiče inovacije u energetskim sistemima. Kada rudari instaliraju prenosive jedinice za napajanje na udaljenim lokacijama, često donose nove internet konekcije, tehnologije hlađenja i sisteme za praćenje koje lokalne zajednice kasnije mogu koristiti. Prisustvo rudarske aktivnosti pomaže u opravdavanju novih energetskih projekata koji bi bili preskupi za izgradnju samo za malu lokalnu potražnju. Vremenom, ovo stvara efekat povezanosti – rudarenje vodi do infrastrukture, infrastruktura vodi do razvoja, a razvoj vodi do šireg ljudskog pristupa energiji.

Još jedan zanemaren aspekt je da rudarenje BTC-a deluje kao optimizator energije vođen slobodnim tržištem. Ne zahteva državno finansiranje, kreditiranje ili subvencije da bi efikasno funkcionisalo. Podsticaj je ugrađen u sistem: rudari su nagrađeni za pronalaženje najjeftinije energije, a najjeftinija energija je skoro uvek najčistija ili najmanje iskorišćena. Na ovaj način, Bitkoin pretvara traženje profita u ekološku prednost.

Kritičari se često fokusiraju na pitanje koliko energije Bitkoin koristi. Značajnije pitanje je kakvu energiju Bitkoin koristi i šta se dešava sa tom energijom ako je Bitkoin ne koristi? U većini slučajeva, odgovor je jednostavan: ta energija bi bila protraćena, spaljena ili ostavljena neiskorišćena. BTC rudarenje je pokazalo da potrošnja energije i održivost nisu neprijatelji – oni mogu koegzistirati, pa čak i poboljšavati jedno drugo. Zahvaljujući svom fleksibilnom dizajnu, BTC rudarenje deluje kao globalni eksperiment u stvaranju pametnijih, čistijih i efikasnijih energetskih sistema. Ne crpi energiju iz sveta već pomaže svetu da nauči kako da je bolje koristi. U tom smislu, rudarenje Bitkoina nije samo deo energetske priče – to je znak kuda ide budućnost energetskih inovacija.