Kada dođe do rata, inflacije, bankarske nestabilnosti ili kolapsa nacionalne valute, mnogi ljudi postavljaju isto pitanje: da li kripto može zaštiti moju imovinu? Odgovor nije jednostavan.

Bitkoin, stabilni novčići (stablecoins) i altkoini (sve kriptovalute osim Bitkoina) ne reaguju na krize na isti način. Bitkoin ima snažniju monetarnu ulogu, ograničenu ponudu i sve veće institucionalno priznanje. Stabilni novčići mogu biti korisni u zemljama u kojima lokalna valuta gubi vrednost. Neke veće blokčejn mreže mogu imati stvarnu infrastrukturnu vrednost, ali se i dalje ponašaju kao rizična imovina tokom globalne neizvesnosti. Mnogi manji altkoini su još slabiji, jer često služe uglavnom kao pump and dump šeme bez stvarne ekonomske svrhe. Zbog svega ovoga  je pogrešno posmatrati kripto kao jednu jedinstvenu klasu imovine.

Kripto može biti rizičan tokom globalne tržišne panike, ali koristan tokom lokalne ekonomske nestabilnosti. BTC može pasti u kratkom roku kada investitori prodaju rizičnu imovinu, ali i dalje može imati dugoročnu vrednost kao imovina koju vlade i države ne mogu obezvrediti neograničenim štampanjem novca. Stabilni novčići poput USDT ili USDC možda ne rešavaju dublji problem fiat novca, ali omogućavaju ljudima beg iz slabih lokalnih valuta. Spekulativni altkoini mogu rasti tokom perioda hajpa, ali obično gube vrednost kada strah uđe na tržište.

Da bi razumeli kako geopolitički događaji utiču na kripto tržište, potrebno je posmatrati tri stvari: vrstu kripto imovine, vrstu krize i vremenski horizont.

U investiranju postoje termini poput sigurnog utočišta i zaštite od rizika, i oni nisu ista stvar! Sigurno utočište je imovina koja zadržava ili povećava svoju vrednost tokom perioda krize. Investitori obično očekuju da ih takva imovina zaštiti kada tržišta padaju. Zlato je klasičan primer, iako ni zlato ne funkcioniše savršeno u svakoj krizi. Zaštita od rizika je drugačiji pojam. Imovina koja služi kao zaštita od rizika smanjuje izloženost određenom problemu, ali ne mora nužno da raste u vrednosti tokom svake krize. Ona i dalje može biti volatilna, ali može štititi od jednog konkretnog rizika.

Ova razlika je važna zato što kripto obično ne uspeva da bude pouzdano kratkoročno sigurno utočište tokom globalnih šokova. Kada izbije rat, kada kamatne stope rastu, kada finansijska tržišta paniče ili kada likvidnost nestaje, Bitkoin i druga kripto imovina često padaju zajedno sa akcijama. Međutim, kripto i dalje može poslužiti kao zaštita u specifičnim situacijama. Na primer, ako neko živi u zemlji u kojoj se lokalna valuta urušava, držanje BTC-a ili digitalnih novčića vezanih za dolar može biti bolja zaštita nego držanje lokalnog fiat novca. U tom slučaju, kripto se ne poredi sa zlatom, državnim obveznicama ili nekom drugom imovinom, već sa slabom nacionalnom valutom koja brzo gubi kupovnu moć. To je ključna razlika.

Kripto možda ne štiti svakoga u svakoj krizi, ali može zaštititi određene ljude od konkretnih finansijskih rizika.

Kripto nije jedna klasa imovine. Jedna od najvećih grešaka koju početnici prave jeste korišćenje reči kripto kao da je sva digitalna imovina ista. Nije! Bitkoin, stabilni novčići, Itirijum (ETH), Solana (SOL), meme koini (DOGE, SHIBA INU) i ostali spekulativni tokeni ne bi trebalo da se stavljaju u istu kategoriju. Možda se njima trguje na istim menjačnicama, ali oni nemaju istu svrhu, isti profil rizika niti isto ekonomsko značenje. Bolji način da se razume ovo tržište jeste podela kripto imovine u četiri šire grupe.

Bitkoin – monetarna imovina sa institucionalnim priznanjem

BTC je prva i najprepoznatljivija kripto imovina. Ima najdužu istoriju postojanja, najjasniju monetarnu politiku i najveće institucionalno priznanje. Njegova ograničena ponuda čini ga drugačijim od fiat valuta, čija se količina može povećati kroz politiku centralnih banaka i zaduživanje država.

To ne znači da on nema rizik. Njegova cena je i dalje volatilna. Trenutna vrednost mu može i dalje pasti tokom panike na globalnom tržištu. Može se ponašati kao tehnološka akcija kada investitori reaguju na kamatne stope, likvidnost i makroekonomski stres. Ali iza njega stoji stvaran monetarni argument. To nije samo token nekog startapa. Nije marketinški eksperiment. Nije kratkoročni sistem nagrada kreiran da privuče likvidnost. Bitkoin je decentralizovana monetarna mreža sa predvidivim izdavanjem novčića i bez centralnog autoriteta koji može promeniti njegovu količinu iz političkih ili nekih drugih razloga. Zato ga treba analizirati odvojeno od ostale kripto imovine.

Stabilni novčići – digitalni dolari za krizne situacije

Ova imovina ima potpuno drugačiju ulogu. Većina stabilnih novčića je dizajnirana da prati vrednost američkog dolara. Oni nisu oskudni kao BTC i nisu nezavisni od fiat novca. Zapravo, najčešće predstavljaju digitalni pristup fiat valuti, posebno dolaru, što ih čini korisnim u zemljama sa slabim lokalnim valutama.  Ako neko živi u zemlji sa visokom inflacijom, kontrolom kapitala ili bankarskim ograničenjima, ovi novčiću mogu pružiti pristup stabilnijoj monetarnoj jedinici. Mogu pomoći ljudima pri štednji, primanju online uplata i lakšem prebacivanju novca preko granica u odnosu na tradicionalno bankarstvo.

Ali ni oni nisu savršeno i sigurno utočište. Zavise od izdavaoca, rezervi, i regulacija na državnom nivou. Neki izdavaoci poput Tether ili Circle firmi mogu zamrznuti adrese pojedinih novčanika. Neki stabilni tokeni mogu izgubiti vrednost u odnosu na valutu za koju su vezani. Neki čak možda nisu u potpunosti pokriveni rezervama ili mogu biti pod pritiskom regulatora…

Zato ovi novčići nisu isto što i Bitkoin. Oni mogu omogućiti ljudima da pobegnu iz slabih lokalnih valuta, ali ne predstavljaju potpuni izlazak iz fiat sistema.

Infrastrukturna kripto imovina

Pojedina kripto imovina van Bitkoina može imati stvarnu infrastrukturnu vrednost. Mreže kao što su Itirijum, BSC (Binance Smart Chain) ili Solana podržavaju razne aplikacije, stabilne novčiće, decentralizovane menjačnice, tokenizaciju  imovine i trgovanje… Međutim, gledano iz investicione perspektive, ova imovina se obično ponaša više kao rizična imovina nego kao sigurno utočište. Njena vrednost često zavisi od samih developera koji grade infrastrukturu, broja korisnika, aktivnosti na mreži, spekulacije i tržišne likvidnosti. Tokom bull marketa, investitori kupuju ovu kripto imovinu u očekivanju rasta. Tokom perioda straha i pada tržišta, često je prodaju jer je vide kao rizičniju opciju u odnosu na Bitkoin.

To ne znači da su sve veće kripto mreže besmislene, već da ih ne treba mešati sa monetarnom ulogom Bitkoina! Glavni argument BTC-a je oskudnost i decentralizacija u funkciji novca. Tokeni pojedinih mreža često više zavise od upotrebe, aplikacija i rasta samog ekosistema. To su različite vrste imovine, sa različitim svojstvima.

Pump and dump tokeni

Najslabiji deo kripto tržišta čine spekulativni tokeni niske vrednosti. Mnogi od ovih tokena nemaju stvarne korisnike, održivu svrhu, značajniji mrežni efekat niti ozbiljan razlog postojanja. Često ih pokreću hajp, promocije influensera, insajder alokacije i kratkoročna spekulacija. Ovi tokeni mogu brzo rasti tokom bull marketa jer trejderi traže brzu zaradu. Ali im cena obično ide na dole kada strah uđe na tržište.

Zato je opasno reći da kripto kao celina može služiti kao zaštita tokom krize. Bitkoin i stabilni novčići mogu imati stvarne uloge u određenim situacijama, ali većina altkoina ne štite gotovo ni od čega, čak štaviše mogu doneti više štete nego koristi. Niti su sigurna utočišta, niti su ozbiljna zaštita od rizika. Često su samo spekulativna kratkoročna sredstva trgovanja. Kada je likvidnost visoka, pojedini tokeni mogu izgledati uspešno u smislu rasta cene. Kada dođe neizvesnost, njihova slabost postaje očigledna.

Kripto tokom kriza

Kripto tržište se ponaša različito u zavisnosti od toga da li je kriza globalna ili lokalna, i ova imovina ima različite uloge u raznim krizama.

Globalna kriza pogađa ceo finansijski sistem. Primeri nestabilnosti su veliki ratovi, pandemije, globalni šokovi likvidnosti, bankarska panika ili iznenadna finansijska nestabilnost. U takvim situacijama investitori obično smanjuju rizik izloženosti pojedinim instrumentima. Prodaju volatilnu imovinu i prelaze u gotovinu, dolare, državne obveznice ili drugu imovinu koju smatraju sigurnijom. U takvim uslovima, kripto tržište često pada. Cena BTC-a može pasti. Cena ETH-a može pasti još više. Manji altkoini mogu doživeti ozbiljan kolaps. Razlog nije uvek to što je tehnologija zakazala, već to što investitori reaguju na neizvesnost i traže sigurnije opcije. Tokom globalne neizvesnosti, investitori često daju prednost likvidnosti u odnosu na dugoročno zaključavanje kapitala. To znači da prodaju imovinu koja je volatilna a kripto obično pripada toj kategoriji, posebno za velike institucionalne investitore i trejdere. Kada se dogodi geopolitički šok, tržišta obično reaguju emotivno. Trejderi smanjuju izloženost. Leveridž pozicije se likvidiraju. Manji investitori paniče. Algoritmi reaguju na naslove u medijima. Društvene mreže pojačavaju strah. Rezultat svega ovoga može biti strmoglav pad cene određene imovine kojom se trguje. Bitkoin može imati jake fundamente, ali tržišna cena i dalje može pasti zato što ljudi u tom trenutku ne razmišljaju o fundamentalnoj vrednosti, već o riziku, likvidnosti i opstanku.

Ovo stvara razliku između Bitkoina kao mreže i kao imovine kojom se trguje.

Mreža nastavlja da radi tokom ratova, nestabilnosti usled pandemija i bankarskih kriza. Njena monetarna pravila se ne menjaju zbog političkih događaja. Međutim, cena BTC-a kao imovine kojom se trguje određuje se na emotivnom tržištu. To tržište uključuje trejdere sa leveridžom, kratkoročne spekulante, institucije, hedž fondove i obične investitore. Ti učesnici često reaguju na naslove pre nego što dublje razmisle o dugoročnoj vrednosti, što objašnjava zašto neka imovina može biti fundamentalno snažna, a opet volatilna u kratkom roku.

Lokalna kriza je drugačija, ona  pogađa konkretnu državu, valutu ili bankarski sistem. Primeri su visoka inflacija, kontrola kapitala, devalvacija valute, bankarska ograničenja ili politička nestabilnost. U takvim situacijama kripto može postati korisniji jer ljudima trebaju bolje alternative. Za nekoga ko živi u stabilnoj zemlji, Bitkoin može izgledati kao volatilna investicija. Za nekoga ko živi u zemlji u kojoj se lokalna valuta urušava, BTC ili stabilni novčići mogu izgledati kao zaštita. Ista imovina može biti rizična u jednom okruženju, a korisna u drugom. Zato je kontekst situacije važan. Kripto nema jedinstvenu ulogu u svakoj krizi, već mu uloga zavisi od problema koji ljudi pokušavaju rešiti.

Da li je Bitkoin sigurno utočište?

Bitkoin se često naziva digitalnim zlatom zato što nema centralnog izdavaoca, nema centralnu banku i ima maksimalnu ponudu od 21 milion novčića. Ove karakteristike ga čine privlačnim ljudima koji nemaju poverenja u fiat novac i inflatornu monetarnu politiku. On je jedna od retkih imovina na svetu čiji raspored ponude ne kontrolišu političari, centralne banke ili korporacije. Nijedna vlada ne može odštampati više novčića da bi finansirala svoj deficit. Nijedna centralna banka ne može povećati njegovu ponudu da bi stimulisala ekonomiju. Nijedna kompanija ne može oštetiti postojeće vlasnike izdavanjem novih akcija pod novim uslovima.

Sa druge strane, Bitkoin ne raste uvek tokom panike na tržištu. U mnogim globalnim krizama, vrednost BTC-a pada zajedno sa akcijama i drugom rizičnom imovinom. To se dešava zato što je on i dalje nova i mlada imovinska klasa, i pod uticajem globalnih uslova likvidnosti.

Bitkoin možda nije savršeno kratkoročno sigurno utočište za vaš kapital,  ali je dugoročna zaštita od monetarnog obezvređivanja. Neko ko ga kupuje da bi izbegao svaki kratkoročni tržišni pad može biti razočaran. Neko ko ga drži zato što veruje da će fiat valute nastaviti da gube kupovnu moć kroz vreme, jasnije razume njegovu ulogu.

Inflacija je jedan od glavnih razloga zbog kojih se ljudi zainteresuju za prvu digitalnu kriptovalutu. Kada cene rastu, a novac gubi kupovnu moć, ljudi počinju da preispituju vrednost fiat valuta. Ako hrana, energija, stanovanje i svakodnevni troškovi postaju skuplji, dok štednja gubi vrednost, ljudi prirodno traže alternative. Ograničena ponuda Bitkoina ga čini privlačnim u inflatornom okruženju. Međutim, on ne raste uvek odmah kada inflacija raste. To može zvučati zbunjujuće, ali ima smisla kada se pogleda kako tržišta funkcionišu. Kada inflacija postane previsoka, centralne banke često podižu kamatne stope. Više kamatne stope smanjuju likvidnost i čine investitore manje spremnim da drže rizičnu imovinu. Pošto mnogi investitori BTC i dalje posmatraju kao rizičnu imovinu, njegova cena može pasti tokom perioda visoke inflacije i rastućih kamata. Ali treba imati u vidu da trenutni pad cene usled neke situacije ne ruši dugoročnu Bitkoin tezu.

Stabilni novčići u krizi

Stablecoini su često korisniji od Bitkoina za ljude kojima je potrebna kratkoročna stabilnost.

Ako neko živi u zemlji sa visokom inflacijom ili valutom koja svakodnevno gubi vrednost, držanje USDT-a ili USDC-a može biti praktičnije od držanja lokalnog fiat novca. Ovi novčići mogu pomoći ljudima u čuvanju kupovne moći, primanju međunarodnih uplata i izbegavanju ograničenja koje im banke nameću. Na primer, ako lokalna valuta gubi vrednost svakog meseca, držanje digitalnog novčića vezanog za američki dolar bolje čuva vrednost ušteđevine nego čuvanje u lokalnoj valuti. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto su stablecoini toliko popularni u mnogim nestabilnim ekonomijama.

Ali i njih treba pravilno razumeti, jer nisu beg od fiat novca. Oni su beg iz slabijih fiat valuta u jače fiat valute, u najčešćem slučaju američki dolar. To ih čini korisnim, ali i ograničenim, jer zavise od dolarskog sistema, izdavaoca, rezervi, banaka i regulatora. Ako izdavalac USDT-a ima probleme, korisnici mogu takođe imati. Ako npr. stabilni novčić izgubi 1:1 odnos sa valutom koju prati, korisnici mogu izgubiti novac. Ako regulatori izvrše pritisak na izdavaoce, adrese novčanika  mogu biti zamrznute ili im pristup može postati ograničen. Zato ovi tokeni mogu biti veoma korisni tokom lokalnih kriza, ali nisu savršene opcije za dugoročno čuvanje kapitala. Praktično gledano, rešavaju jedan problem, ali uvode drugi. Smanjuju izloženost slabim lokalnim valutama, ali uvode rizik izdavaoca i regulacije.

Zašto je kripto važan tokom tržišne nestabilnosti?

Jedna od najjačih stvarnih upotreba kripta jeste finansijska mobilnost. U normalnim uslovima, ljudi često ne razmišljaju o ovome. Banke rade. Kartice rade. Transferi rade. Lokalna valuta se prihvata pri svakodnevnim plaćanjima. Štednim računima se može pristupiti.

Ali tokom krize, te pretpostavke mogu prestati da važe. Banke mogu biti zatvorene usled bankrota, desilo se 2008e. Vlade mogu ograničiti podizanje novca, desilo se u par navrata u toliko hvaljenoj bivšoj Jugoslaviji. Kontrola kapitala može ograničiti međunarodne transfere, desilo se usled tarifa koje su SAD uvele gotovo celom svetu. Lokalne valute mogu načisto propasti. Ljudi mogu biti primorani da napuste zemlju zbog rata ili političke nestabilnosti… Primera je mnogo, i biće ih još u budućnosti!

U takvim situacijama, mogućnost da se novac drži i pomera digitalno postaje izuzetno važna. Bitkoin omogućava korisnicima da drže svoju ušteđevinu bez oslanjanja na bankovni račun. Stablecoini omogućavaju pristup digitalnim dolarima. Kripto novčanici omogućavaju ljudima prenos sredstava preko granica bez nošenja fizičkog keša ili zlata.

To ne znači da je kripto svet  lak ili bez rizika. Korisnici moraju razumeti novčanike, privatne ključeve, prevare i načine kako da se zaštite. Gubitak pristupa novčaniku može značiti trajni gubitak sredstava. Ali osnovna korist je i dalje tu. Kripto ljudima daje oblik finansijskog pristupa koji ne zavisi u potpunosti od lokalnih banaka ili državnih granica, što je posebno važno za ljude koji žive u nestabilnim finansijskim sistemima.

Uticaj regulacija na tržište

Geopolitički događaji nisu samo ratovi, inflacija i valutne krize. Regulacija takođe igra veliku ulogu na kripto tržištima.

Pozitivna regulacija može podržati usvajanje digitalnih valuta. Kada vlade obezbede jasnija pravila, velike institucije se osećaju sigurnije sa ulaskom na tržište. To može povećati likvidnost, legitimitet i dugoročno poverenje. Bitkoin je najviše profitirao od ovog trenda zato što ima najjasnije institucionalno priznanje. Tradicionalni finansijski proizvodi povezani sa Bitkoinom pomogli su mu da se približi širem spektru investitora. To ga ne čini bezrizičnim instrumentom, ali ga odvaja od mnogih manjih kripto projekata koji imaju nejasan pravni status ili slabe fundamente.

Negativna regulacija može imati suprotan efekat, naravno. Ograničenja za kripto menjačnice, rudarenje, stablecoine ili samostalno čuvanje digitalne imovine mogu stvoriti strah kod korisnika i umanjiti im pristup. Neke zemlje mogu pokušati sa ograničenjem korišćenja kripta zato što on slabi finansijsku kontrolu koju države trenutno imaju nad svojim građanima. Druge pak mogu dozvoliti inovacije, ali pokušati da regulišu prevare, pranje novca i rizike za potrošače.

Vremenom, regulacija može naterati tržište da razdvoji jaču imovinu od slabije. Bitkoin ima veće šanse da preživi ozbiljnu regulatornu proveru zato što je decentralizovan i naširoko priznat. Stabilni novčići mogu opstati, ali će verovatno postati regulisaniji zato što su blisko povezani sa bankarskim sistemom. Mnogi mali tokeni mogu nestati zato što nemaju stvarnu upotrebu, imaju nejasan pravni status ili strukture koje uglavnom koriste ljudima sa insajderskim informacijama.

Regulacije su dobre za kripto tržište. One prave razliku između Bitkoina i nasumičnih tokena kreiranih za spekulaciju i brzo bogaćenje vlasnika projekata!

Korisnici moraju biti pažljivi kada čitaju vesti o kriptu i krizama u svetu. Prvo i osnovno, većina tih vesti ima za cilj da privuče pažnju kroz klikove i naslovi u  većini slučajeva ne znače mnogo, a često su i lažni! Dalje, neki “eksperti” kažu da je Bitkoin savršeno sigurno utočište, što je previše pojednostavljeno gledište. Drugi kažu da je kripto beskoristan jer pada tokom tržišne panike. I ovo je previše pojednostavljeno.

Realnost je složenija. Vrednost BTC-a može pasti tokom globalnih kriza, ali i dalje zadržati dugoročnu vrednost kao zaštita od monetarnog obezvređivanja. Stablecoini mogu pomoći ljudima u zemljama sa slabim valutama, ali uvode rizik izdavaoca i regulacije. Pojedine kripto mreže mogu imati korisnu infrastrukturu, ali se njihovi tokeni i dalje mogu ponašati kao rizična imovina. Mali spekulativni altcoini mogu rasti tokom perioda hajpa, ali obično pružaju malo zaštite kada uslovi na tržištu postanu ozbiljni. Najvažnije pitanje nije da li kripto štiti imovinu u svakoj krizi, jer je ne štiti. Bolje pitanje je: koja imovina štiti od kog rizika? Bitkoin bolje štiti od dugoročnog obezvređivanja fiat novca nego većina digitalne imovine, zato što se njegova ponuda ne može promeniti nečijom odlukom. Stablecoini štite od slabih lokalnih valuta, ali zavise od centralizovanih izdavaoca i dolarskog sistema. Infrastrukturna kripto imovina može imati tehnološku vrednost, ali je i dalje volatilna investicija. Spekulativni altovi obično ne štite ni od čega i najviše zavise od hajpa, likvidnosti i tajminga.

Zaključak

Geopolitički događaji utiču na kripto tržišta kroz strah, likvidnost, regulaciju, inflaciju i ponašanje korisnika.

U kratkom roku, globalne krize često obaraju cene u kripto svetu. Investitori prodaju rizičnu imovinu, trejderi reaguju emotivno, a slabiji tokeni padaju brže od jače imovine. Vrednost BTC-a takođe može pasti tokom ovih perioda zato što je i dalje pod uticajem likvidnosti i tržišne psihologije. To znači da kripto nije univerzalno sigurno utočište, ali isto tako odbaciti celo kripto tržište je greška.

U lokalnim krizama, kripto može postati veoma koristan. Bitkoin može ponuditi oskudnu i decentralizovanu alternativu inflatornom novcu. Stablecoini mogu obezbediti pristup digitalnim dolarima kada lokalne valute gube vrednost. Kripto novčanici mogu pomoći ljudima da pomeraju vrednost kada banke, granice ili vlade stvaraju ograničenja.

Ključna stvar je u odvajanju ozbiljne imovine od spekulacije.

Bitkoin ima jedinstvenu monetarnu ulogu, ograničenu ponudu i sve veće institucionalno priznanje. Stabilni novčići vezani za dolar imaju praktičnu vrednost u nestabilnim ekonomijama, iako zavise od izdavaoca i regulacije. Neke veće blockchain mreže mogu pružiti korisnu infrastrukturu, ali njihovi tokeni ostaju rizične i volatilne opcije za ulaganje. Mnogi manji altkoini su jednostavno pump and dump šeme bez stvarne ekonomske vrednosti.

Sumirano, kripto ne štiti imovinu u svakoj situaciji. Ali u svetu koji oblikuju inflacija, kontrola kapitala, bankarska nestabilnost i geopolitički konflikti, određena kripto imovina može ponuditi nešto važno: pristup, mobilnost i alternativu sistemima koji ne funkcionišu jednako dobro za sve.