Bitkoin kao način štednje je i dalje tabu tema u Srbiji. Čak i nakon više od decenije postojanja prve i najvažnije kriptovalute, predrasude i opšte uverenje da je Bitkoin loš i samo za kriminalce pobeđuje zdrav razum i realne činjenice. U Srbiji danas niko ne priča o Bitkoinu kao sredstvu ulaganja. S tim u vezi je i nastao ovaj tekst, u cilju razbijanja pogrešnih uverenja. U današnje vreme neprekidne inflacije, gubljenja kupovne moći dinara, i rasta cena gotovo svake robe, Bitkoin deluje kao najsigurnija opcija za dugoročnu štednju.
Ali krenimo redom…
Vrste ulaganja u Srbiji
Kada pričamo o vrstama štednje odnosno ulaganja u Srbiji, postoje brojne opcije, manje ili više popularne. Svakako najpopularniji vid su devizna štednja i nekretnine. Ujedno i najjednostavniji vid štednje, jer ne zahteva mnogo muke, višak novca se iskoristi za kupovinu “jakih” valuta poput evra ili dolara, novac se stavi u banku na čuvanje, i to je to. Slična stvar je sa nekretninom, gde vlasnik dobija pasivni prihod od izdavanja, uglavnom na mesečnom nivou. Nemali broj ljudi se odluči za pokretanje privatnog biznisa, što daleko povećava glavobolje ali i mogućnost zarade. Investicioni fondovi i kupovina deonica neke firme takođe spadaju u jedan vid ulaganja, mada daleko manje popularni, jednostavno naše ulagačko tržište nije dovoljno razvijeno. Zlato je i dalje poprilično popularno u priči o ulaganju, često se mogu videti reklame vezane za kupovinu investicionog zlata. Videćemo malo kasnije neke od prednosti i mana za kupovinu zlata… Konačno, kupovina akcija neke jače domaće ili strane firme deluje kao sigurna investicija, neretko se i ovde može dobiti pasivan prihod kroz isplatu dividendi. Dok Bitkoin kao vid ulaganja u Srbiji zauzima, trenutno, poslednje mesto, ako pitate 100 ljudi sada na ulici u šta bi uložilo svoju ušteđevinu, teško da bi vam i jedna osoba rekla Bitkoin. Dokaz koliko smo rano sa ovom opcijom!
Zlato kao način ulaganja
Zlato kao način štednje je najstariji oblik štednje, vekovima je bio i najsigurniji oblik, u svetu je mnogo više rasprostranjeniji u poređenju sa Srbijom, pa ću početi sa prednostima i manama zlata u odnosu na Bitkoin. Najpre, količina. Dok je BTC ograničen na 21m i tako će ostati zauvek, sa deflatornim mehanizmom kreiranja novih novčića, teško je realno proceniti koliko zapravo zlata ima na Zemlji. Vrednost do koje sam došao tokom istraživanja za ovaj tekst je 268,963t, dok je 216,265t već izrudareno. Ali ovo uzmite sa rezervom. Ono što je bitno je da realno ne znamo koliko može biti u stvarnosti zlata na Zemlji, jer se uvek mogu pronaći novi iskopi. U martu ove godine je Kina objavila da su pronašli novi rudnik sa nekih 1000t zlata, za koji se nije znalo do sad. Postoje priče i o rudnicima zlata na Marsu! Čuvanje zlata deluje prosto, dok je to nakit. Stvari se komplikuju kada se zlato kupuje kao vid štednje, naročito veće količine. Niko ne ulaže u zlato da bi ga čuvao u kući, što uvlači treće lice u proces ulaganja, uglavnom banku u čijim sefovima može da se čuva zlato. Naravno, ovo nije besplatno, banke naplaćuju čuvanje. Sa Bitkoinom je prilično lako, manje količine se mogu držati i na telefonu, veće na hardware novčaniku koji košta nekih 100nak evra i to je jedini trošak. Kada je reč o prenosivosti, Bitkoin može da ide sa vama, gde god. Dok zlato ako nosite mogu da vam ukradu svakodnevno, sve i da vam ukradu telefon ili hardware novčanik, šta će sa njim?! Svaki pametni telefon danas ima zaštitu u vidu koda, otiska prsta ili prepoznavanja lica. Odobravanje slanja transakcije preko novčanika na telefonu može da se zaštiti dodatnim koracima poput dvofaktorske autentikacije ili biometrijom. Dok hardware novčanik pored koda za otključavanje, koji samo vi znate, dolazi i sa aplikacijom na kompjuteru, koja takođe ima šifru, koju bi opet samo vi trebalo da znate. Ukoliko vam neko i ukrade hardware novčanik, teško da može bilo šta sa njim, dokle god ne zna kod i šifru. Zamislite situaciju da ste u ratom zahvaćenom području, da ne idemo u 90te, imamo primer rata danas u Palestini, Siriji, Ukrajini, Indija i Pakistan… Da li mislite da ljudi koji beže od rata mogu lako da prenesu zlato, ako ga imaju kao vid štednje? Sve i da je jedna ogrlica, teško će biti sačuvana ako dođe do pretresa na granici. Za Bitkoin vam je čak dovoljno i dobro pamćenje, ukoliko znate napamet privatni ključ, ne treba vam ni novčanik. Sa privatnim ključem možete da bekapujete svoj novčanik bilo kad bilo gde. Ali ne mora da bude rat. Dovoljan je primer selidbe u drugu državu iz poslovnih razloga. Za prenos zlata preko granice je potrebna gomila dokumentacije i potrošenog vremena. Sa Bitkoinom nemate nijedan od ovih problema jer ne postoji u fizičkom obliku. Dalje, imamo deljivost. Bitkoin je lako deljiv, 1BTC = 100 miliona satošija. Ovo je kao dinar i para, a ove umanjene jedinice su dobile naziv u čast Satošija Nakamota koji je predstavio Bitkoin protokol svetu. Današnja sitna plaćanja se i vrše u satošijima, kada npr. hoćete da platite kafu sa BTC-om. Zamislite da imate 1 BTC i 1kg zlata, i želite da podelite to sa vaših 5 naslednika. Sa Bitkoinom je lako ali kako ćete podeliti zlatnu polugu?! Što se tiče provere i ovde Bitkoin pobeđuje, vrlo je lako proverljivo i provera celog lanca blokova se dešava svakih 10 minuta, svako može da proveri bilo kad bilo gde. Kako ćete proveriti da li je 1kg zlata 100% zlato ili je to neka mešavina? Jedina karakteristika u kojoj zlato pobeđuje Bitkoin je u stabilnosti cene, odnosno minimalnoj volatilnosti u odnosu na Bitkoin. Jer zlato nikad neće skočiti ni pasti za više od par procenata na mesečnom nivou, vrednost celokupnog marketa je ogromna. Dok Bitkoin može da skoči i padne u danu za 10% i više. Ovde je bitno razumeti vremenski period robe, zlato postoji oduvek, Bitkoin tek 16 godina. Zlato se trguje 5 dana u nedelji, Bitkoin 24/7/365. U trenucima kada imamo dobre ili loše vesti na globalnom nivou koje utiču na ekonomiju (rat, pandemija, recesija), i Bitkoin kao najlikvidniji oblik neke robe, ljudi kojima je berzansko trgovanje glavni posao to koriste na način koji im odgovara. Otuda i velike oscilacije u ceni BTC-a, čak i na dnevnom nivou ponekad, u poređenju sa zlatom. Iako deluje da je zato što je stabilnije zlato bolja opcija na duže staze, brojevi kažu drugačije.
Slika 1. Bitkoin vs Zlato tokom 10 godina.
Izvor: https://www.ledn.io/post/crypto-vs-gold
Određene cifre su namerno uokvirene… Gledajući crvenu boju prvo, BTC je 2017e imao neverovatan i do sad najveći povrat novca na uloženu investiciju od preko 13x, gde mu je u januaru cena bila 960$ a u decembru 13 880$. Najveći procenat povrata uloženog kapitala zlato je imalo 2020e, kada je sa 1520$ po unci skočilo na 1900$ po unci. Gledajući crnu boju, Bitkoin je 2015e imao povrat od 36.5%, odnosno skočio je sa 315$ u januaru na 430$ u decembru. Najveći procenat rasta kod zlata, u toku poslednjih 10 godina je 25%, i ne može da se poredi sa najnižim povratom uloženog kapitala kod Bitkoina, koji je na spomenutih 36.5% 2015e. Postojali su periodi kada su obe robe proizvele gubitke ulagačima, BTC je 2018e pao sa 13 880$ na 3 740$, izgubivši 73% svoje vrednosti za tu godinu, dok je zlato 2015e imalo pad od 11.7% u svojoj ceni. Međutim, žutom bojom je označen rast u sledećoj godini, nakon istorijskog pada, gde je BTC otišao sa 3 740$ na 7 200$, odnosno zabeležio je skok od 92.5%, dok je zlato imalo rast 2016e od samo 8.5%.
Imajući sve do sad rečeno u vidu, jasno je da u borbi BTC vs Zlato, BTC pobeđuje kao bolji izbor štednje tj. ulaganja.
Za još detaljniju analizu povrata investicije pri ulaganju u zlato u odnosu na Bitkoin, pročitajte ovaj članak.
Fiat valute kao način štednje
Prelazimo na fiat novac. Za one koje još uvek buni termin fiat kada pričamo o novcu, latinskog je porekla i odnosi se na utvrđivanje vlasti. Sav novac koji država štampa je u suštini u vlasništvu države, što i piše na novčanicama i kovanicama srpskih dinara. Da krenemo od količine opet, količinu fiat novca, bilo koje valute, je nemoguće utvrditi brojčano. NBS sigurno ne zna koliko dinara ima u opticaju danas u Srbiji. Može da nagađa a mi nemamo način da to proverimo. O budućoj količini novca tek nemaju pojma. Za Bitkoin je sve jasno od prvog dana, tačno se zna u sledećih 100 godina koliko će biti BTC-a u opticaju, jer je određeno kodom.
Slika 2. Kupovna moć fiat valute i BTC-a tokom određenog perioda.
Na slici vidite poređenje kupovne moći novčanice od 20$ tokom perioda od 1929e do 2014e u SAD, i kupovne moći 1 BTC-a kroz period od 2 godine. Prikazana je i čuvena potrošačka korpa koja se spominje i u Srbiji, kada je reč o prosečnoj plati. Samo što se sadržaj same korpe prečesto menja, po potrebi! Za inflaciju se kaže da tiho otima kupovnu moć dok se za Bitkoin kaže da nas štiti od uticaja narodnih banaka i inflatornih monetarnih politika kroz deflaciju. Deflacija kao termin je sušta suprotnost inflaciji i povećanju samog broja novčanica, koje imamo kod fiat novca, i odnosi se na postepeno smanjivanje BTC novčića u cirkulaciji. Ovo smanjivanje je regulisano kodom, kao i sve na Bitkoin mreži, i ne postoji jedna centralna institucija poput narodne banke kod fiat valuta, koja moža samostalno da određuje o količini BTC-a u cirkulaciji. Uređaji koji rudare nove blokove kreiraju nove novčiće i puštaju ih u cirkulaciju po unapred određenim pravilima. Ovde je još važno spomenuti energiju potrebnu za održavanje monetarne politike. Dok je u Bitkoin sistemu potrebno izvršiti rad, rešiti matematičke jednačine i utrošiti struju za to, kod običnog štampanja novca nemamo nikakav rad, ako izuzmemo rad štampajuće mašine. Jednostavno, par ljudi sedne za sto, dogovore se oko procenta inflacije za određeni vremenski period, i jednostavno pritisnu dugme koje kreće u štampu! Nema rada, nema jasnih pravila koja svi moraju da poštuju, nema postepenog smanjivanja broja novčanica u opticaju, baš naprotiv. Pa čak i sam dogovor oko stepena inflacije može kroz par meseci da se promeni opet, uglavnom na štetu običnih ljudi kroz još veće povećanje stope inflacije… Što se tiče kontrole, centralne banke kontrolišu izdavanje novih novčanica. Ali zašto je to tako? Zašto pojedinci imaju pravo da odlučuju o količini novca u opticaju, da li ste se nekad stvarno to zapitali? Tu moć su dobili davno, kada je papirni novac bio vezan za prirodni materijal – zlato (zlatni standard). Tada države nisu mogle da štampaju novac bez ikakvog pokrića, kao što je to slučaj danas, već su za svaku odštampanu novčanicu morali da imaju deponovanu određenu količinu zlata u vrednosti odštampane novčanice. To je bio garant poverenja. Na osnovu poverenja naroda u institucije i vladavinu zakona sa jasnim pravilima, štampanje novca je bilo povereno centralnim bankama. Ali fiat valute odavno nisu vezane za prirodni materijal, još od 1971e. A pravo štampanja novca je ostalo u njihovim rukama. Poverenje je izdato odavno a cenu toga što im i dalje verujemo plaćamo svakodnevno kroz gubitak kupovne moći. Fiat valute su prihvatjivije nego BTC, tu nema diskusije, i tako će ostati dugi niz decenija. Iako je i danas moguće platiti kafu ili ručak u BTC-u u inostranstvu, pitanje je koliko je to pametno, ako se uzme u obzir da je BTC jedina klasa imovine u istoriji čovečanstva koja je brojčano ograničena. 22og maja 2010 Laslo Hanieč je platio 2 pice sa 10 000 BTC-a. Najskuplji obrok ikad! Taj dan se sada slavi kao Bitkoin pica dan. Ono što je bitnije razumeti je šta koristimo kao vid štednje. Ako se uzme da je novac ono što dobijamo za utrošeno vreme i energiju na poslu, koliko logike ima da trošimo našu energiju i vreme na nešto što se kreira na osnovu poverenja koje više ne postoji?! Što se tiče fiat plaćanja, prilično je brzo, bilo da je u pitanju papirno ili elektronsko plaćanje. BTC plaćanja su za nijansu sporija, obično je potrebno nekoliko desetina sekundi do par minuta, ako se plaćanje vrši na glavnoj mreži. Ako se vrši preko 2 nivoa Bitkoin mreže zvane Lighting Network, plaćanje je instant i veoma jeftino, svega nekoliko penija. Bitkoin je daleko privatniji od fiat novca jer ako nekom ne kažete da ga imate, nema načina da to sazna. Pa i kad mu kažete, nema načina da sazna koliko zapravo imate BTC-a brojčano, koliko različitih adresa, koliko različitih vrsta novčanika. Opet, ako mu ne kažete… Dok je za proveru svih računa u banci dovoljan jmbg, nekad samo i ime i prezime pa da svi u banci a i šire znaju koliko imate novca na računu. Što se tiče regulisanosti, fiat je sigurno regulisaniji na državnom nivou, u stvari neke države se trude da uvedu i dodatne nepotrebne regulacije oko Bitkoina, kako bi usporile njegovu masovnu upotrebu. Sa druge strane, što se tiče regulacije izdavanja novih novčića, ukupne cirkulacije i monetarne politike, Bitkoin je daleko regulisaniji u odnosu na bilo koju fiat valutu.
Pojam i značaj M2 vrednosti
Kada je reč o cirkulaciji novca, M2 je prilično važan faktor. M2 je standardna mera ukupnog novca koji cirkuliše u ekonomiji, uključujući i gotovinu i određene vrste bankarskih depozita. Predstavlja novac koji je lako dostupan za trošenje, ali uključuje i sredstva koja su nešto manje likvidna. Centralne banke koriste M2 da bi pratile inflaciju, kada M2 broj raste, raste i inflacija, odnosno imamo više novca u cirkulaciji. Kada M2 broj pada, manje nego obično novca ulazi u cirkulaciju što nekad dovodi do smanjenja troškova, smanjenja investicija i pad ekonomije. Gledano iz perspektive potrošačkog društva, više novca u opticaju je dobro, ljudi mogu da priušte sebi više stvari i često usled toga vidimo i rast cena, jer sa više novca možemo više da platimo neku robu. Gledano sa stanovišta štednje, više novca u opticaju je veoma loše jer se sama vrednost tog novca smanjuje.
Slika 3. Odnos M2 i S&P500 indeksa.
Slika 4. Odnos M2 i cene BTC-a.
Na slici 4. vidimo odnos između M2 i S&P500 indeksa. S&P500 indeks je indeks za trgovanje akcijama, a sastoji se iz 500 najbolje rangiranih firmi na tržištu akcija u svetu. Umesto da kupujete desetine akcija različitih firmi, imate opciju da kupite jedan indeks koji sadrži 500 firmi na jednom mestu, što olakšava praćenje cena pri trgovini… Primetićete da se linije podudaraju. Slična stvar je i sa slikom br. 4,, gde cena BTC-a prati porast novca u cirkulaciji. Dosta makroekonomista prati vrednost M2 i na taj način može lako da predvidi kretanje cene neke robe. Poenta grafika je takođe i da ljudi vremenom beže u sigurnije opcije kada je u pitanju štednja, menjajući slabiju robu, u ovom slučaju fiat novac, za čvršću robu, u akcije i BTC.
Imajući u vidu sve do sad rečeno u ovom poređenju, jasno je da u borbi BTC vs Fiat valute, BTC pobeđuje kao daleko dominantniji oblik štednje, prvenstveno zbog svoje deflatorne politike kreiranja novih novčića, ali i decentralizovanosti kreiranja novih novčića pod jasnim pravilima koja se ne menjaju nikad.
Akcije kao način ulaganja
Nastavljamo sa akcijama i poređenjem sa Bitkoinom. Kada govorimo o količini, za Bitkoin je opet sve jasno i nema promene u broju novčića, 21m zauvek. Kod akcija se, slično kao kod fiat valuta, nikad ne zna. Firma koja je listovala akcije na tržište ima pravo da pusti novi set akcija nakon nekon vremena, i firme to uglavnom i rade, naročito kada im treba nova runda podizanja kapitala od ulagača, gde praktično razvodnjavaju vrednost akcija. U zavisnosti od razvijenosti tržišta, firme su i u mogućnosti da ponude različite vrste akcija, što opet može da povećava sam broj akcija u nedogled. Vrste akcija koje postoje su:
- Obične akcije (nude pravo glasa pri odlukama o budućnosti firme, isplatu dividendi);
- Preferencijalne akcije (veće dividende nego kod običnih akcija, bez prava glasa);
- Akcije klase A, B, C:
- Klasa A: obično ima više glasačkih prava;
- Klasa B: manje glasačkih prava;
- Klasa C: obično nema glasačkih prava;
- Konvertibilne preferencijalne akcije (mogu se konvertovati u obične akcije po određenom odnosu, omogućavaju fleksibilnost investitorima da pređu na obične akcije ako kompanija dobro posluje).
Vlasništvo nad akcijama imate u teoriji na papiru. U velikom broju slučajeva ljudi trguju akcijama preko brokera, čime se praktično daje vlasništvo nad akcijama nekom drugom da trguje u vaše ime. BTC na vašem novčaniku je samo vaš, jedino ako ga prebacite na menjačnicu gubite jedan stepen vlasništva. Akcije su prilično dobro regulisane i ako držite akcije neke jake i stabilne firme imaju relativno siguran povrat na investiciju, dok neke vrste garantuju i isplatu dividendi, na kvartalnom ili godišnjem nivou. Ako izuzmemo tzv. crne dane na tržištu akcija poput rata, korone, tarifnog rata koji Tramp trenutno vodi… volatilnost akcija je veoma niska i tu akcije imaju prednost u odnosu na Bitkoin. Nešto slično kao sa zlatom, jednostavno ni akcije ni zlato ne odskaču previše u vrednosti tokom nekog perioda. Što se tiče likvidnosti, opet slično kao sa zlatom, BTC je likvidniji jer se i akcije poput zlata trguju samo radnim danima. Do prošle godine, akcije su bile daleko regulisanije jer pojedina firma mora da ispuni niz zahteva kako bi došla u situaciju da listuje svoje akcije na berzu. Prošle godine određene regulacije su ušle i u Bitkoin trgovanje, kada je odobreno trgovanje BTC-a na američkim berzama, tzv. BTC ETF, dajući time mogućnost svakom pojedincu ali i institucijama da kupe BTC, naročito investicionim fondovima i velikim korporacijama koje do tad nisu pravno smele da kupuju BTC i prikazuju to u svojim knjigama računovodstva kao vid ulaganja odnosno štednje. Što se tiče rizika pri držanju, za Bitkoin ste odgovorni vi sami, za vaše akcije je odgovorna firma preko koje imate akcije ili trgujete njima. Ako se neko oseća sigurnijim da svoju investiciju poverava drugom, akcije odnose prevagu ovde, dok za onog ko želi potpunu kontrolu nad investicijom, Bitkoin je bolja opcija. Kada je reč o vrednosti koju roba nosi sa sobom, vrednost Bitkoina je prvenstveno u vraćanju prava 100% vlasništva nad novcem, fiksnom broju novčića, deflatornom mehanizmu kreiranja novih novčića, jedinoj klasi imovine koja je oskudna i brojčano ograničena. Vrednost koju akcije nose sa sobom dolazi iz vrednosti koju određena firma donosi svetu, koliko je profitablina i kakav joj je poslovni učinak.
Imajući u vidu sve do sad rečeno u ovom poređenju između Bitkoina i akcija, stiče se zaključak da razlika nije toliko očigledna u korist Bitkoina, kao sa zlatom i fiat valutama, ali da Bitkoin i dalje pobeđuje, prvenstveno zbog oskudnosti i nemogućnosti kreiranja novih novčića, kao i 100% prava vlasništva nad robom.
Povrat uloženog kapitala na obveznice Republike Srbije i poređenje sa ulaganjem u BTC u istom vremenskom periodu je pokriveno u posebnom članku, koji se nalazi na ovom linku.
BTC vs Zlato vs S&P500 indeks
Konačno, na red dolazi par grafika gde se poredi ulaganje u Bitkoin sa drugim opcijama, i procenat povrata uloženog kapitala.
Ako pričamo samo o 2025oj godini, zlato je dostiglo istorijski maksimum cene išavši do nekih 3.5k $ po unci, trenutna cena je otprilike 3300$ po unci. U odnosu na Bitkoin ima otprilike 20% veći povrat novca u 2025oj, do sad. Akcije su daleko u minusu, najviše zbog nesigurnosti oko tarifnog rata koji Tramp vodi od početka mandata u januaru. Na grafiku ispod Bitkoin je predstavljen narandžastom bojom, zlato žutom bojom, a S&P500 indeks plavom bojom.
Slika 5. Performans Bitkoina, zlata i S&P500 indeksa u prva četiri meseca 2025.
Stvari se malo menjaju ako uzmemo u obzir duži vremenski period, konkretno 5 godina, tj. od vremena korone. Bitkoin ovde pobeđuje ubedljivo, sa 56% povrata novca na investiciju. Sedam veličanstvenih sa grafika je sedam najpoznatijih firmi na svetu, Alphabet (korporacija pod koju potpada Gugl), Amazon, Apple, Meta Platforms (FB), Microsoft, Nvidia, and Tesla. Njih 7 zajedno, sa svim tehnološkim inovacijama koje su proizvele u poslednjih 5 godina, a uzmite u obzir monopol koji Gugl ima u softveru, FB u društvenim mrežama, Amazon u prodaji, nVidia u čipovima, naročito od eksplozije veštačke inteligencije… nisu uspele da povrate ni pola novca svojim investitorima u odnosu na to koliko je Bitkoin povratio. Zapamtite ove procente za sledeći put kad vam neko kaže da je Bitkoin prevara i da nema vrednost. Još gore su prošli oni koji su se odlučili za indeks i zlato, razlika u korist Bitkoina je x5. Uz ogradu da su ovi podaci za američko tržište, obratite pažnju na povrat novca na kupovinu nekretnine u SAD, u odnosu na kupovinu BTC-a. Ovo kažem jer su nekretnine i dalje najpopularniji vid ulaganja/štednje kod nas. Uz svo veštačko pumpanje cena nekretnina kod nas, ne verujem da bi i u Srbiji procenat povrata bio preko 10%, a o 56% nema govora. Još jedna stvar je zanimljiva, Bitkoin sa 56% povrata novca na ulaganje je bolji od zbira između 7 veličanstvenih, S&P500 indeksa, zlata i nekretnina, zajedno, 56:51. I teorija diversifikacije, odnosno ulaganja na više različitih strana pada u vodu. Kratkoročne i dugoročne vladine obveznice kao i neki drugi indeksi nisu prešli vrednost realne inflacije pa ih neću ni komentarisati, jer su praktično proizvele gubitke ulagačima.
Slika 6. Procenat povrata uloženog kapitala u različite opcije ulaganja, 2000-2005. Izvor: https://www.youtube.com/watch?v=3-vBBYEXv6M
Rizici pri ulaganju
Svako ulaganje sa sobom nosi rizike i bilo da je u pitanju nekretnina, privatan biznis, zlato ili Bitkoin, rizici će uvek postojati. Najpre, gubitak uloženih sredstava. O živcima nekom drugom prilikom… Objašnjavajući svaki mogući rizik pri svim vrstama ulaganja zastupljenim u Srbiji bi oduzelo previše vremena, zadržimo se samo na nekretninama, jer su najpopularnije na ovim prostorima. Najpre, rizik od poreza, u smislu menjanja stope oporezivanja svake godine. Dalje, imamo primer prirodnih ili veštački izazvanih katastrofa, poplava, zemljotresa, paljevina. Pošto se u ovom slučaju nekretnina smatra kao oblik štednje i omogućava generisanje pasivnog prihoda kroz mesečnu kiriju, ne treba zaboraviti ni rizik konkurencije. Bilo da još neko izdaje stan ili lokal u istoj zgradi, istom naselju, ili istom gradu, sigurno vaša nekretnina neće biti jedina opcija zainteresovanim zakupcima, a da ne pričam tek o budućim opcijama koje će se pojaviti na tržištu. Još jedan rizik koji treba uzeti u obzir pri kupovini nekretnine je i eksproprijacija zemljišta. Nije mali broj slučajeva gde su vlasnici stana morali da se pomire sa činjenicom da je lokacija zgrade predviđena za nešto drugo najnovijom odlukom nadležnih organa, i da će morati da se sele uskoro. Doduše, ovde se često dešava isplata u vrednosti stana, ili zamena za stan na drugoj lokaciji, ali rizik svakako postoji. Dalje, rizici u nekretninama podrazumevaju i samo održavanje, sitne popravke i kvarove, u zavisnosti od dogovora ove troškove snosi ili vlasnik ili stanar. Konačno, imamo najgori mogući rizik u slučaju rata gde vrednost nekretnine ne znači gotovo ništa, ljudi iz ratom zahvaćenih područja to mogu mnogo bolje da objasne, kao i samu politiku gde država odnosno pojedinac može da odluči da vam jednostavno oduzme imovinu, setite se komunizma!
Spomenuću još i rizik vezan za kupovinu Bitkoina. Jedan jedini, ako se izuzme kratkoročna volatilnost i trenutni pad vrednosti Bitkoina. To je način čuvanja vaših novčića, odnosno sigurnost privatnih ključeva vašeg novčanika.
Sumirajući sve spomenuto, samo je pitanje koliko ste tolerantni na rizik i kako najlakše možete da se zaštite od spoljašnjih faktora.
Da li se isplati uložiti u Bitkoin?
Kratak odgovor bi bio, zavisi od vremenskog perioda i vašeg strpljenja.
Malo duži odgovor i objašnjenje sledi…
Tabela ispod predstavlja ukupnu kapitalizaciju odnosno ukupnu vrednost marketa koju određena roba ima na celom svetu, i prikazano je deset najvrednijih sirovina. Vrednost se dobija kada se količina robe pomnoži sa pojedinačnom cenom robe (npr. cena zlata po unci x ukupna (za sad poznata) količina zlata na Zemlji; cena jedne akcije x ukupan broj akcija; cena Bitkoina x broj novčića u cirkulaciji). Kao što vidite zlato je apsolutni pobednik sa 22 biliona $, dok se Bitkon nalazi na sedmom mestu (trenutno), sa ukupnom vrednošću svog marketa od neka 2 biliona. Ispod su ostale neke od najjačih firmi na svetu poput Mete (FB), Tesle, Tvitera… Za one kojima je 56% povrata na 5 godina spomenuto ranije bilo malo, obratite pažnju na kapitalizaciju. Ukoliko Bitkoin dođe na prvo mesto, to vam je x10 na investiciju. Ali, tih x10 se sigurno neće desiti preko noći, tako da opet zavisi od toga koliko možete da čekate sa naplatom.
| Redni broj | Ime robe | Kapitalizacija marketa robe | Cena robe |
| 1 | Zlato (GOLD) | 22.8 B | 3,400$ |
| 2 | Microsoft (MSFT) | 3.5 B | 472$ |
| 3 | nVidia (NVDA) | 3.4B | 142$ |
| 4 | Apple (AAPL) | 2.9 B | 198$ |
| 5 | Amazon (AMZN) | 2.2 B | 213$ |
| 6 | Alphabet (Google) | 2.15 B | 178$ |
| 7 | Bitkoin (BTC) | 2.13 B | 107 200$ |
| 8 | Srebro (SILVER) | 2 T | 36$ |
| 9 | Meta (Facebook) | 1.7 B | 694$ |
| 10 | Saudi Aramco (2222.SR) | 1.6 B | 6.6$ |
Tabela 1. Top 10 najvrednije robe na svetu.
Napomena: Tabela iz juna 2025, podložna promeni pri promeni samih cena.
Izvor: https://companiesmarketcap.com/assets-by-market-cap/
Ali može i bolje… Ako vam x10 deluje super, x100 će vam delovati još bolje. Znam da većina ne veruje u ovo, ali većina i dalje misli da je Bitkoin prevara. Ko od vas je koristio McAfee anti virus? Pokojni tvorac tog anti virusa, John McAfee je rekao da ako je nešto došlo od 0 do 100, ili od 0 do 100 000, doći će i do milion. Samo je pitanje trenutka i vašeg strpljenja. Ukupna vrednost svih nekretnina, komercijalnih i privatnih, na celom svetu se procenjuje na 370 biliona. Obveznice svih vlada na svetu imaju vrednost od nekih 318 biliona. Sav fiat novac 129 biliona, kapital u firmama (akcije) nekih 135 biliona. Tu su još umetnost u smislu umetničkih dela i automobili i kolekcionarstvo, sa ukupnom vrednošću od 27 biliona USD. Pored zlata se nalazi i Bitkoin, sa ubedljivo najmanjom kapitalizacijom, već spomenutih 2 biliona američkih dolara. Ukoliko se samo pola kapitala iz svega prikazanog na slici prelije u Bitkoin u narednim godinama, to vam je onih x100 povrata na uloženu sumu spomenutih ranije.
Slika 7. Prikaz ukupne vrednosti različitih klasa imovine.
Napomena: Vrednosti su iz juna 2025, podložne promeni.
Šta je DCA?
Prosečna cena ulaganja je veoma bitna u ulaganju. DCA=dollar cost average. Za robu koja je veoma volatilna poput Bitkoina, čini čuda. Poenta je da kupujete u određenom vremenskom periodu, bilo da je to na nedeljnom, dvonedeljnom, mesečnom ili nekom vašem ličnom nivou, bez obzira na cenu u trenutku kupovine. Dakle, cena vas ne zanima, kad dođe trenutak koji ste odredili za kupovinu, kupujete. Na slici ispod vidite odnos između ulaganja u Bitkoin, zlato, akcije Apple-a i Dow Jones indeksa, drugog po popularnosti indeksa, nakon S&P500, u periodu od 5 godina, od 2021 do ove godine. Suma koja je ulagana je u proseku 100$ na nedeljnom nivou, svake nedelje, tokom 5 godina. Ukupna uložena suma je 26 200$. I ovde je Bitkoin daleko ispred drugih opcija, sa povratom od nekih 200% na uloženu sumu. Znam, za naše uslove 100$ nedeljno je previše, da se ne lažemo. Ali uvek ima ali. Umesto 100$ uzmite 1000 dinara nedeljno. Toliko sigurno svako od nas ovde može da izdvoji. To vam je manje više jedan obrok u restoranu ili cigarete ako pušite. I ne mora da bude nedeljno. Odvojite 2000 mesečno, npr. Ne morate ni da se vežete za istu sumu svaki period koji odredite za kupovinu, nekad kupite za 1000 dinara, nekad za 2, nekad i više ako ste u mogućnosti. Ne mora da bude 5 godina, takođe, može i manje a i više, spram mogućnosti. Ali svaki put kada kupite BTC, upišite. Bićete prijatno iznenađeni nakon isteka zacrtanog perioda, i vrlo verovatno da ćete se kajati što niste uložili više.
Slika 8. Primer povrata investicije kroz konstantnu kupovinu robe u određenom vremenskom periodu – DCA.
Na kraju, da li se isplati uložiti kapital u Bitkoin? Videli smo ranije i prednosti i mane ulaganja u različite robe koje postoje na ovom svetu, kao i procenat povrata pri ulaganju, kroz različite vremenske periode. Svako bira u šta ulaže, zlato kao dominatan oblik ulaganja u 19om veku, akcije kao dominantan oblik ulaganja 20og veka, nekretnine, ili pak nešto što više priliči 21om veku digitalne tehnologije. I rizik i nagrada će biti vaši.
Fiat valute samim postojanjem Bitkoina neće prestati da postoje, niti će Bitkoin ikad zameniti njihovu glavnu svrhu. To nije ni cilj njegovog postojanja. Krajnji cilj je beg iz matriksa u kojem utrošeno vreme i energiju čuvamo u sredstvu koje je brojčano neograničeno, manipulisano po potrebi, i predodređeno da gubi vrednost u budućnosti, zauvek!
