Od pojave Bitkoina 2009e, svet novca prolazi kroz možda i najznačajniju promenu u svojoj evoluciji. U digitalnom vremenu u kojem živimo upotreba keša pri plaćanjima je svakim danom manja, a njega zamenjuje digitalni novac, plaćanje preko kartice, aplikacije ili čak ručnog sata. Pored Bitkoina, mnoštvo drugih kriptovaluta može poslužiti u procesu plaćanja usluga, u zavisnosti od njihove prihvatljivosti. Kao opšte prihvaćene kriptovalute u plaćanju pojavili su se stabilni novčići, koji su pandan američkom dolaru ili evru, a ime im potiče od zadržavanja vrednosti i stabilnosti cene, nasuprot brojnim altkoinima koji postoje u kripto ekosistemu a čija cena svakodnevno varira. Stabilni novčići su direktna pretnja bankarskom sistemu plaćanja iz nekoliko razloga. Najpre, zamenjuju klasične fiat valute pa samim tim i svrhu njihovog postojanja, jer su stabilni novčiči kroz blokčejn tehnologiju unapređena vrsta fiat valuta, plaćanja su bezgranična, mogu se odvijati 24/7/365, jeftinija su, ne zahtevaju uplitanje trećeg lica kao posrednika pri uplati… Dalje, sa stabilnim novčićima, privatne firme su dobile opciju da stvore svoj novac, slabeći monopol centralnih banaka nad kreiranjem valuta. Konačno, stabilni novćići su inkluzivni za sve, nema potrebe za kojekakvom birokratijom, sve što je potrebno za posedovanje i plaćanje je digitalni novčanik i njegova adresa za prijem/slanje tokena, čime se ljudima iz slabije razvijenih zemalja daje mogućnost učestvovanja u globalnoj ekonomiji. Naravno da se ova promena ponajmanje sviđa bankama i vladama širom sveta jer direktno podriva osnove njihove moći prema običnom čoveku. I shodno tome, pojavljuje se novi narativ u kripto svetu ali i finansijama generalno, okružen oko tzv. digitalnih valuta centralnih banaka. Ideja je krajnje jednostavna, digitalizuj domaću valutu i ponudi je svakom državljaninu kroz telefon i digitalni novčanik. Uz ovu ideju, dolaze i obećanja o efikasnosti plaćanja, omogućavanju korišćenja digitalnih valuta od strane svih, i modernizacija finansijskog sistema. Ali, retko ko priča o negativnim stvarima koje dolaze sa CBDC “novcem”.

Ovaj tekst će pokriti osnove i definiciju digitalnih valuta centralnih banaka, kako se razlikuju od ostalih kriptovaluta, njihove pogodnosti i prikrivene mane koje se ogledaju u narušavanju privatnosti i slobode pojedinca u finansijskom pogledu. 

Šta je CBDC?

CBDC je akronim engleskih reči i predstavlja termin kojim se definišu digitalne valute centralnih banaka. CBDC – Central Bank Digital Currency.

Ove valute su zamišljene kao forma zvaničnog državnog novca, koje izdaje i reguliše narodna banka, ali postoje samo u digitalnom obliku i nije potrebna njihova zamena za papirni novac. Nasuprot Bitkoinu koji je decentralizovan i ostalim kriptovalutama koje postoje na nekom blockchain-u, CBDC valute su zamišljene kao potpuno centralizovane i državno kontrolisane. Ovaj novac ne bi ni trebalo posmatrati kao kriptovalute jer su zapravo sušta suprotnost, BTC je zamišljen kao alternativa državnom novcu, dok su državne digitalne valute produžetak fiat valuta koje se centralno uređene. 

Trenutno, narodne banke istražuju dve vrste ovakvog novca, za širu upotrebu, maloprodajne i veleprodajne digitalne valute. 

Maloprodajne digitalne valute bi služile običnim građanima za svakodnevnu upotrebu. Pristup ovim valutama bi imali pojedinci ali i firme, i poslovna udruženja. Poput transakcija kroz mobilne aplikacije, i ove transakcije bi se odvijale u digitalnoj formi, gde bi osobe mogle da primaju i šalju novonastalu valutu jedni drugima direktno, bez banaka kao posrednika. Svrha uvođenja ovih valuta u finansije bi bila radi:

• bržih i efikasnijih transakcija; 
• uključivanja ljudi koji nemaju bankovni račun u ekonomiju;
• smanjenje troškova pri tradicionalnom bankarstvu.

Veleprodajne digitalne valute bi imale svoju bazu korisnika u institucijama, prvenstveno bankama ali i ostalim udruženjima poput investicionih i hedž fondova. Ove valute bi omogućavale brže i sigurnije transakcije između pojedinih institucija, poboljšavajući time celokupno finansijsko tržište, dok bi konačni cilj bio podizanje kvaliteta monetarnog sistema određene države. 

Ono što je glavno za razumeti, digitalne valute centralnih banaka bi svakako bile zakonski regulisano sredstvo plaćanja, iste vrednosti poput klasičnog državnog novca, i svoju potporu bi imale u regulativama država koje ih izdaju. To je i osnovna razlika između stabilnih novčića i ostalih kriptovaluta, koje se izdaju od strane privatnih firmi, dok im se vrednost vezuje za fiat valute u primeru stabilnih novčića, ili je promenljiva u primeru altkoina. Iako digitalne valute centralnih banaka mogu nekom izazvati sličnost sa Bitkoinom, nikako ih ne bi trebalo poistovećivati jer su zapravo suprotnost, nudeći opet državnu kontrolu novca, samo zamaskiranu u digitalni oblik. 

Zašto vlade uvode CBDC?

Na prvu ruku, moglo bi se zaključiti da vlade širom sveta samo prate digitalni trend 21og veka, i shodno tome nude i opciju nove vrste novca. Ono što se dešava iza je mnogo veće, a to je promena obrazca kod ljudi i načina na koji koriste novac. Države su jednostavno primorane da idu ka digitalizaciji, posredstvom tehnološkog napretka, pritiska konkurencije od strane stabilnih novčića i gubitkom kontrole nad novcem koja dolazi sa ovim tokenima, kao i novom vrstom ekonomije koja se rodila od pojave Bitkoina 2009e. 

Svedoci smo da se širom sveta plaćanje u papirnom novcu smanjuje iz godine u godinu. Kao primer se može uzeti Švedska, koja već neko vreme radi na elektronskom sistemu plaćanja sa ciljem da potpuno eliminiše upotrebu fizičkog novca. Danas, u ovoj državi jedno od deset plaćanja se vrši u fizičkom obliku. Kada je reč o nestanku gotovinskog plaćanja, postavlja se pitanje šta preostaje državi, nego da kreira digitalnu verziju svog novca?! Bez digitalne alternative, državno regulisane i kontrolisane, moć privatnih banaka bi samo još više rasla, gde bi one zapravo kontrolisale tok novca i svakodnevna plaćanja kroz svoju infrastrukturu. Razlog uvođenja digitalne valute centralnih banaka je zadržavanje monopola koji država ima nad svojim novcem. 

Rast privatnog digitalnog novca je još jedan od razloga zašto vlade uvode CBDC. Tehnološke firme su danas u mogućnosti da kreiraju svoj novac, počevši od Tether kompanije koja stoji iza stabilnog novćića USDT, ili Circle koja stoji iza USDC, čime se zaobilazi učešće države u monetarnoj politici. Pre nekoliko godina je i Facebook pokušao da napravi svoju digitalnu valutu, Diem, ali su bili ispred svog vremena, i SAD su stopirale ovaj projekat kada su shvatile da bi Diem token mogao da zameni hegemoniju dolara. CBDC valute praktično postaju odbrambeni mehanizam za sve države, jer se kroz njih zadržava kontrola nad novcem, smanjuje se uticaj konkurencije, i eventualni nestanak zvanične valute koja je trenutno u upotrebi. 

Bitkoin je svojom pojavom dao mogućnost učestvovanja u ekonomiji praktično svakom pojedincu, bez uslovljavanja posedovanja lične karte ili računa u banci. Jedan od primera je i građenje vodovodne mreže u jednom Nigerijskom selu, gde su stanovnici dobijali BTC za finansiranje radova navodnjavanja, nešto što nije bilo moguće kroz standardne načine finansiranja opterećene birokratijom i nepotrebnim pravilima. U 21om veku nijedno selo ne bi trebalo biti bez vode zato što pojedinac sa idejom nema bankovni račun! Države su uvidele moć digitalnog novca i sada kroz CBDC pokušavaju da uključe u ekonomske tokove populaciju koja je do sada bila bez pristupa finansijama. Uslov za to je samo posedovanje mobilnog telefona i određene aplikacije, što je moguće imati i bez lične karte a naročito računa u banci. Bez banaka kao posrednika, digitalne valute centralnih banaka mogu poboljšati socijalni status pojedinaca i čitave zajednice, mnogo brže i efikasnije u odnosu na tradicionalno bankarstvo. 

Postojeći sistem plaćanja je spor, skup, zahteva učestvovanje trećeg lica, i uglavnom funkcioniše na principu dozvole za transferom novca. Ako se uzmu u obzir internacionalna plaćanja, priliv sredstava na račun može potrajati danima, što nije naročito efikasno u vremenu u kojem je protok informacija gotovo u sekundi. Ako je određena vest iz Australije odmah dostupna svima u svetu preko društvenih mreža, zašto novac poslat sa tog kontinenta u Evropu mora da putuje nekoliko (radnih) dana i uključuje nekoliko finansijskih institucija (koje uzimaju troškove za svoje usluge prenosa novca)?! CBDC nude instant plaćanja, smanjene troškove transakcija, i bolju kooperaciju između zemalja i valuta. 

Nasuprot nepostojanju traga pri gotovinskom plaćanju u nekim slučajevima, digitalne valute ostavljaju trag u centralnom registru, te stoga države računaju da će kroz CBDC imati bolju kontrolu toka novca, naročito u sprečavanju pranja novca, i bolji uvid u sopstvenu ekonomiju, prikupljanje poreza i sl. Da li je državi potrebna dodatna kontrola građana kroz novac, je sasvim drugo pitanje. 

Konačno, kada je reč o samoj monetarnoj politici digitalnih valuta, one su svakako fleksibilnije u odnosu na trenutne valute, jer su regulisane programskim kodom, te se lakše mogu menjati kamatne stope na štednju, inflacija same valute, pa čak i precizno ciljanje određenih grupa ili regiona finansijskim podsticajima kroz CBDC. U suštini, centralnim bankama one predstavljaju fleksibilniji alat za snalaženje u složenim ekonomskim okruženjima.

Državne digitalne valute obećavaju mnogo veće pogodnosti, od samog postojanja digitalnog novca, AKO se njihovo uvođenje u širu upotrebu sprovede pametno i promišljeno. Među neke od pogodnosti spadaju:

• brže i jeftinije transakcije;
• povećana finansijska inkluzija;
• veća bezbednost i transparentnost pri plaćanju;
• efektivnije monetarne politike;
• jače osnove za finansijske inovacije. 

Mane CBDC

Logično je da sve što ima svoje prednosti, ima i mane. Iako mnogo obećavaju, digitalne valute centralnih banaka dolaze i sa određenim manama, a jedna od najvećih je gubitak privatnosti pojedinca koji koristi ove valute. CBDC valute su u potpunosti podređene državnim pravilima i regulativama, i omogućavaju još veći nadzor države nad svojim građanima. Pošto se svaka transakcija zapisuje u bazu podataka, a digitalni novčanik je povezan sa imenom i prezimenom (potencijalno i JMBG brojem), država time stiče uvid u potrošačke navike svojih građana i bukvalno svaku transakciju ikad izvršenu. Za mnoge, ovaj nivo nadzora prelazi granicu finansijskog nadzora, potkopavajući pravo na privatnost u ličnim finansijama.

Dalje, ovakve digitalne valute daju državi neograničenu kontrolu nad novcem! Dok je sa jedne strane ovo dobro, ukoliko bi država iskoristila ovo pravo da zamrzne novac prikupljen u terorističke svrhe npr, postavlja se pitanje da li bi država ovo pravo iskoristila u nekim drugim slučajevima? Ovde se prvenstveno misli na zamrzavanje računa protivnika u političkoj borbi, ograničavanju kako se novac troši, npr trošenje novca na određene usluge ili čak u određenoj radnji, ili tzv. geo-ograde za plaćanja, koje omogućavaju da novac funkcioniše samo u određenim oblastima ili vremenskim okvirima. U režimima sa slabom demokratijom, digitalne valute centralnih banaka lako postaju oruđe ekonomske prisile ili kažnjavanja, što je u direktnoj suprotnosti sa slobodom izbora građana na koji način i za šta koriste svoj novac. 

Iako deluju kao bezbednija opcija u odnosu na gotovinska plaćanja jer sprečavaju prevare efikasnije, upitno je pitanje bezbednosti samog registra i celokupne infrastrukture na koju se CBDC oslanja. Greške unutar sistema uzrokovane lošim kodom, hakerski napadi, pa čak i fizički napadi na bazu i servere predstavljaju sistemski rizik, koji potencijalno može da uruši čitavu ekonomiju.

Pojedini protivnici državnih digitalnih valuta smatraju da je gubitak gotovine gubitak slobode. Ukoliko dođe do zamene keša ovim valutama, gubi se poslednji oblik privatnog novca koji ne zahteva dozvolu za korišćenje, pošto gotovina omogućava ljudima trgovanje bez nadzora, cenzure, ili uplitanja trećeg lica u trgovinu. 

Sumirano, u mane CBDC valuta spadaju:

• gubitak finansijske privatnosti i slobode;
• prekoračenje vladinih prava nad građanima;
• centralizacija celokupnog sistema na kojem ove valute počivaju;
• nepostojanje konkurencije, samim tim i inovacija.

CBDC i kriptovalute

Postoje brojne razlike između državno kontrolisanih digitalnih valuta i ostalih kriptovaluta koje postoje u kripto ekosistemu. Osnovna razlika je da su jedne osmišljene sa ciljem državne kontrole, dok druge nude finansijski suverenitet.  

CBDC valute su regulisane od strane jedne centralne institucije, najčešće narodne banke. Sve transakcije i lični bilansi su zapisani u centralnom registru, koji je dostupan vlastima. Sa druge strane, Bitkoin ali i druge kriptovalute poput Monera, Zcash-a, donekle i Ethereum mreže funkcionišu na decentralizovanim mrežama, gde nijedan pojedinac ne kontroliše sistem, a validatori na mreži održavaju konsenzus.

Iako su ovde spomenute različite mreže u svrsi poređenja, jedina zaista decentralizovana mreža je Bitkoin mreža, dok je kod ostalih moguće udruživanje nodova i potencijalni napad na mrežu usled manje težine mreže.

Pristup državnim digitalnim valutama je ograničen, i samo verifikovani pojedinci ga mogu imati, dok je kod kriptovaluta pristup otvoren za sve i ne treba nikakva posebna dozvola da bi ih koristili. U praksi, određeni entitet može odbiti i sprečiti korišćenje CBDC valuta pojedincu, zamrznuti mu ili čak oduzeti novac, dok kod decentralizovane valute poput Bitkoina to nije moguće. 

CBDC sistem je dizajniran tako da omogućuje praćenje, gde se svaka transakcija može povezati sa individuom u cilju nadgledanja potrošačkih navika. Bitkoin je pseudoanoniman, adresa novčanika je miks slova i brojeva, i ne postoji način povezivanja sa pojedincem, ukoliko sam pojedinac ne potvrdi vlasništvo nad tim novčanikom. 

Ranije je spomenuto da su državne digitalne valute samo sredstvo monetarne politike. Vlade mogu naknadno podešavati ukupnu količinu ovih valuta, kontrolisati distribuciju među stanovništvom, podešavati stepen inflacije preko njih, pa čak i ograničiti rok trajanja valute kako bi uticale na ponašanje potrošača. Sa druge strane, Bitkoin je fiksan i izdavanje novih novčića je unapred definisano bez opcije za promenom. I naravno da nema rok trajanja. 

CBDC transakcija zahteva odobrenje, tako da se može cenzurisati i odbiti, bilo da je to okrenuto ka pojedincu, svrsi plaćanja, ili regionu. Bitkoin transakcija, jednom potvrđena od strane svih na mreži, je nepromenljiva i ne može se stopirati, čak ni po nalogu države. 

Jedina zajednička odlika za CBDC i kriptovalute je da su obe u digitalnoj formi. 

Da li obe vrste mogu postojati u isto vreme? Definitivno da. Prve omogućavaju građanima lakši ulazak u digitalni svet finansija, dok druge nude finansijsku slobodu i privatnost. 

CBDC danas u svetu

Ideja o državnim digitalnim valutama je već prešla u stvarnost u pojedinim zemljama, a broj onih koji će ih koristiti u budućnosti će svakako rasti sa svakom godinom. Jednostavno je, narodne banke žele udeo i svoj deo kolača u budućnosti koja se oslanja na digitalni novac. Ili će ponuditi ovu opciju svom stanovništvu, ili će oni sami naći bolje opcije od trenutne ponude, mahom kroz Bitkoin.

U Aziji, Kina prednjači sa ponudom digitalnog juana (e-CNY), koga koriste već milioni građana. Omogućeno je primanje e-CNY kroz državne banke, potrošnja u radnjama koje podržavaju ovu valutu, i korišćenje aplikacija za direktno plaćanje. Ovim putem, Kina želi da smanji upotrebu gotovine, uđe u trku sa privatnim platnim kompanijama u zemlji poput Alipay i WeChat Pay, ali i da poveća državni uvid i kontrolu nad tokovima novca u zemlji. 

Indija je lansirala pilot projekat sa svojim digitalnim rupijem, za široku upotrebu. Njihova državna banka želi time da modernizuje sistem plaćanja, smanji troškove štampanja fizičkog novca i ponudi alternativu kripto opcijama, pošto je poznato da ogroman broj njenih stanovnika radi u inostranstvu i šalje novac u zemlju svojim porodicama, a kripto transakcije nisu u mogućnosti da isprate u potpunosti. 

U Africi, Nigerija je lansirala eNairu još 2021e, čime je postala jedna od prvih afričkih zemalja koje eksperimentišu sa CBDC valutama. Prihvatanje eNaire nije išlo kako su zvaničnici očekivali, uglavnom zbog nerazumevanja javnosti čemu služi ovaj novac, većina Nigerijaca je ostala verna gotovini i kriptovalutama. Međutim, vlada ne odustaje od ove opcije, želeći da uključi u ekonomiju ljude koji su do sada bili bez bankovnog računa, ali i da omasovi upotrebu eNaire za internacionalna plaćanja, poput Indije. 

U Evropi, digitalni evro je u pripremi već nekoliko godina. Evropska Unija je odavno opterećena besmislenim zakonima i regulacijama pa izdavanje nove valute ide veoma sporo. Ono što se obećava je zaštita privatnosti pri mikro transakcijama (?!), kompatibilnost plaćanja u evrozoni i izbegavanje posredovanja različitih banaka u procesu plaćanja, čime bi se smanjili troškovi. Ono što se zna je da gotovinski evro neće biti zamenjen digitalnim, obe opcije će biti dostupne građanima kojima se ostavlja mogućnost izbora pri plaćanju. 

Ujedinjeno Kraljevstvo radi na digitalnoj funti, tzv. Britkoin-u. I ovde je sve u fazi projekta još uvek, dok je javnost delimično zabrinuta za svoju privatnost i povećanu državnu kontrolu.

U SAD, novoizabrani predsednik Tramp je potpisao nekoliko akata koji se tiču  kriptovaluta generalno, čiji je cilj njihovo omasovljenje u američkom društvu. Po njegovim rečima, SAD moraju biti digitalna prestonica sveta, kako bi zadržali status najbolje države na svetu. Što se tiče CBDC zakona, i dalje je u fazi pripreme, a debate se vode oko privatnosti i nadgledanja građana kroz digitalne valute, uticaja koji bi ove valute imale na njihov bankarski sistem, i mogućnost zadržavanja dolara kao svetske rezerve kroz digitalni dolar. 

Danas, preko 130 zemalja radi na razvoju sopstvene digitalne valute, i njhov pristup je uglavnom podređen ekonomskim ciljevima i tehnološkim mogućnostima. Sa rastom popularnosti kriptovaluta, očekuje se i rast zainteresovanosti za digitalnu verziju državne valute. Pojedine vlade će svakako pokušati da razvijaju svoje CBDC uporedo sa prihvatanjem različitih kriptovaluta u sistemu plaćanja, dok će druge pokušati da forsiraju svoje digitalne verzije novca gušeći adopciju Bitkoina, ali i drugih kriptovaluta. 

Nasuprot lepim obećanjima država, stoji sumnja, kritika i oprez čitave kripto zajednice, kada je reč o državnim digitalnim valutama. Mnogi CBDC smatraju suštom suprotnosti pojmu kripto, a još uže gledano Bitkoinu, koji je nastao u cilju zaštite privatnosti pojedinca, decentralizacije monetarnog sistema i finansijske slobode građana. Bitkoin je stvoren iz nepoverenja u državne institucije koje prečesto uzrokuju ekonomske krize širom sveta, a sada se nude alternative koje su opet kreirane od strane narodnih banaka i koje pospešuju kontrolu građana kroz nadzor finansijskih transakcija. Stoga, CBDC predstavlja korak unapred ali samo u smislu pojačane provere ljudi i pojedinaca, gde sada novac postaje i sredstvo kontrole a ne samo plaćanja. Zamislite situaciju u kojoj vam se balans digitalnog novca zamrzava samo zato što ste objavili politički nekorektnu poruku na društvenim mrežama, koja nije u skladu sa aktuelnom politikom koju država sprovodi, pa ćete lakše razumeti posledice korišćenja digitalnog državnog novca. Takođe, nije nemoguća i potpuna marginalizacija Bitkoina uvođenjem dodatnih rigoroznih mera za njegovu upotrebu u nekoj državi, pri čemu bi se CBDC valute promovisale kao “sigurnije alternative”. Država lako može zakonski da ograniči upotrebu Bitkoina pri svakodnevnim plaćanjima, u većini zemalja ni danas nije moguće legalno platiti uslugu ili robu u BTC-u, dok sa druge strane može da podstakne upotrebu svojih digitalnih valuta kroz popuste, skupljanje poena, ili čak povraćaj novca pri kupovini. 

Problem današnjeg novca potiče od njegove centralizacije, i svime što uz nju ide, i nikakvo novo centralizovano rešenje ga neće rešiti. Rešenje je već dostupno, od 2009e, i podrazumeva decentralizovani sistem otvoren za sve, bez mogućnosti cenzure i kontrole osoba koji ga prihvate. Borba za slobodu u digitalnom svetu počinje tamo gde počinju digitalne valute centralnih banaka. CBDC su, kako sada stvari stoje, ništa više do trojanskog konja kojeg države pokušavaju da podmetnu svojim građanima u cilju pojačane kontrole i ograničavanja finansijske slobode njih samih. 

Napomena: CBDC je strana kovanica (central bank digital currency) ali se koristi i u srpskom jeziku, kada je reč o digitalnim valutama centralnih banaka.