Kada ljudi prvi put čuju za Bitkoin, često nailaze na zbunjujuće izjave poput toga da „Bitkoin nema pravu vrednost“, „Bitkoin ne proizvodi ništa“ ili „Bitkoin nije koristan kao tradicionalna imovina“. Ove tvrdnje zvuče ubedljivo, posebno za početnike, ali potiču od zastarelih pretpostavki kako novac i vrednost funkcionišu u današnjoj ekonomiji. Zbog toga mnogi novi korisnici imaju poteškoća u razumevanju zašto je Bitkoin važan i zašto milioni ljudi širom sveta biraju da štede, investiraju i obavljaju transakcije u ovoj kriptovaluti svaki dan. Ovaj članak objašnjava jednostavnim jezikom zašto Bitkoin ima vrednost, zašto je koristan i zašto su uobičajene kritike zasnovane na nesporazumima. Ako ste novi u Bitkoinu i želite jasno objašnjenje kako se Bitkoin uklapa u savremeni finansijski sistem, šta mu daje vrednost i kako ga ljudi koriste u stvarnom životu, ovaj tekst će vam pomoći u tome (nadam se). Cilj je razumeti pravu svrhu Bitkoina i pružanje čvrste osnove za dalje učenje.

Šta imovini daje vrednost?

Jedan od najvećih problema u načinu na koji ljudi razmišljaju o Bitkoinu jeste to što imaju veoma usku ideju o tome šta vrednost zapravo predstavlja. Mnogi investitori veruju da je nešto vredno samo ako proizvodi fizički proizvod (fabrika), generiše kiriju (stan) ili isplaćuje dividendu (akcije). Ako određena imovina ne radi ove stvari, ustaljeno mišljenje je da ta imovina nema stvarnu vrednost. Ovakav način razmišljanja je previše ograničen i ne odgovara stvarnosti kako naša moderna ekonomija zapravo funkcioniše.

Razmislite o nekoliko svakodnevnih primera:

Novac u vašem novčaniku – vaši dinari ili evri sami po sebi ne proizvode ništa. Oni ne uzgajaju useve, ne prave automobile niti pišu softverski  kod. Pa ipak, smatrate ih vrednim jer ih možete koristiti za kupovinu stvari.

Zlato – poluga u sefu ne stvara prihod niti proizvodi bilo šta. Ipak, ljudi drže zlato jer mu veruju kao čuvaru vrednosti.

Ime sajta (google.com) – to je samo kombinacija slova na internetu. Ne proizvodi hranu niti energiju. Ali ako mnogo ljudi želi to ime za svoj posao, to može vredeti hiljade i milione evra.

Nalozi na društvenim mrežama – Instagram ili Tviter nalog sa velikim brojem pratilaca ne proizvodi fizički proizvod, ali brendovi plaćaju novac da bi dosegli tu publiku. Vrednost dolazi od pažnje i dosega, a ne od firme.

Ovi primeri pokazuju jednu ključnu poentu: Vrednost dolazi od toga kako ljudi nešto koriste i koliko to žele – ne od toga kakvo je to u fizičkom obliku.

Jednostavno rečeno, ljudi daju vrednost nečemu kroz svoje izbore. Ako mnogo ljudi smatra da je nešto korisno i poželjno, njegova vrednost raste. Ako to niko ne želi, njegova vrednost pada, bez obzira koliko je napredno ili složeno. Moćna mašina koja pravi proizvode koje niko ne želi ima malu ili nikakvu vrednost. S druge strane, prvi album nekog izvođača može mnogo vredeti ako je mnogo ljudi zainteresovano za njega.

Ovakvo pogrešno shvatanje često utiče na to kako ljudi vide Bitkoin. Po nekima „To su samo brojevi na ekranu, nije kao nafta, nekretnine ili fabrika automobila. Nije opipljivo i postoji samo na internetu“, dok ga neki nazivaju magičnim novcem interneta. Međutim, prečesto se ignoriše činjenica da brojevi na ekranu već vladaju našim životima: onlajn bankovni računi, aplikacije za plaćanje, virtuelne bankovne kartice, tokeni za igre, bodovi lojalnosti i još mnogo toga. Ove stvari imaju vrednost jer im ljudi veruju i koriste ih. Bitkoin je sličan: njegova vrednost ne dolazi od toga što je fizički objekat već vrednost dobija kroz upotrebu bilo da je to štednja, slanje novca preko granica, zaštita ušteđevine od inflacije ili plaćanje u satošijima (najmanja jedinica Bitkoina – 100 000 000 satošija = 1 BTC). Dakle, pre nego što pričamo o tome šta daje vrednost Bitkoinu, moramo da ispravimo zabludu da je vrednost samo cena robe ili alata u dinarima ili evrima. Vrednost se odnosi na ljudsku potražnju, stvarne slučajeve upotrebe i ulogu koju nešto igra u životima ljudi. Kada ovo shvatimo, postaje mnogo lakše razumeti šta Bitkoinu daje vrednost! Uobičajena greška koju ljudi prave kada procenjuju Bitkoin je pretpostavka da nešto mora da proizvede fizički proizvod da bi bilo vredno. Ali ako pogledamo modernu ekonomiju, ova ideja jednostavno više nije tačna. Danas, mnoga od najvrednijih svetskih sredstava imovine i instrumenata ulaganja ne stvaraju ništa fizičko – oni su vredni jer pružaju uslugu koju ljudi žele ili čine život lakšim, bezbednijim ili efikasnijim. Sledeći primeri to jasno dokazuju! Primer nekretnine – nema zakupca, nema zakupnine. Kuća ili stan ne generišu novac samo zato što postoje. Čak naprotiv, ukoliko nema izdavanja, postoji trošak održavanja i poreza na imovinu. Dalje, ako područje postane nepopularno, vrednost nekretnine pada. Nekretnina generiše prihod samo kada neko ceni pravo da živi u njoj i plati za to. Dakle, vrednost nije u ciglama i blokovima već u usluzi (skloništu) i u ljudima koji žele tu uslugu. Primer tehnologije – softver stvara vrednost bez proizvodnje robe. Aplikacije poput WhatsApp-a, Google mapa ili Spotify-a ne proizvode ništa fizičko. Ali rešavaju probleme jer WhatsApp omogućava ljudima da komuniciraju globalno besplatno, Google mape pomažu da stignemo lakše do odredišta, dok Spotify pruža lak pristup muzici. Ove aplikacije su vredne jer milioni ljudi koriste uslugu. Bile bi bezvredne kada nikom ne bi bile potrebne, poput MySpace aplikacije za koju su danas mlađe generacije teško čule, a nekada je bila u rangu sa Facebook-om.. Primer novca – vaš bankovni račun ne proizvodi ništa. Ne uzgaja useve niti pravi mašine. Ipak, verujete novcu jer možete plaćati račune pomoću njega, možete kupiti namirnice, ljudi ga prihvataju svuda. Vrednost dolazi iz poverenja i upotrebljivosti, a ne iz proizvodnje. Konačno, primer zlata – gotovo da nema industrijske upotrebe, ali je izuzetno vredno. Većina zlata se nalazi u trezorima i kutijama za nakit. Ne pokreće fabrike. Njegova vrednost dolazi od ljudi koji mu veruju kao dugoročnoj imovini otpornoj na inflaciju, kao i kulturnog i istorijskog prihvatanja. I ovde vrednost dolazi od upotrebe i verovanja, a ne od samog postojanja. Svi ovi primeri uče jednu važnu lekciju, da se u savremenom svetu, vrednost stvara koriščenjem, poverenjem i potražnjom, a ne fizičkom proizvodnjom ili prostim postojanjem  nečega. Ako alat rešava problem koji je ljudima bitan, on postaje vredan. Ako ne rešava, nije bitno od čega je napravljen.

Bitkoin prati istu logiku, rešava problem čuvanja novca bez oslanjanja na banke, omogućava bilo kome u svetu da pošalje vrednost za nekoliko minuta, štiti štednju od inflacije i promena monetarne politike, pruža finansijsku slobodu na mestima gde je bankarski sistem slab ili korumpiran. Kada shvatite da vrednost dolazi od upotrebe, a ne od fizičkog oblika, ideja da „Bitkoin nema vrednost jer ne proizvodi ništa“ pada u vodu. Bitkoin je vredan iz istog razloga zbog kojeg su vredni internet, aplikacije, zlato i bankovni računi – ljudi ga koriste, veruju mu i rešavaju postojeće probleme njegovom upotrebom. 

Principi Bitkoina

Da bi razumeli zašto Bitkoin ima vrednost, početnici prvo moraju razumeti kako Bitkoin funkcioniše na osnovnom nivou. Bitkoin se često opisuje kao digitalni novac, ali to samo po sebi ne objašnjava zašto toliko ljudi veruje u njega, koristi ga i drži dugoročno. Ono što zaista daje snagu Bitkoinu su njegovi osnovni principi, koji se veoma razlikuju od tradicionalnih novčanih i finansijskih sistema.

Bitkoin je oskudan po dizajnu, sa fiksnom zalihom od 21 milion novčića. Ovo je direktno zapisano u njegovom kodu i ne može se promeniti. Nijedna vlada, banka ili kompanija ne može štampati više BTC-a kad god poželi. Ovo ga čini veoma različitim od tradicionalnih valuta poput dolara ili evra, koje se mogu kreirati u neograničenim količinama. Zašto je ovo važno? Kada se štampa više novca, postojeći novac gubi vrednost kroz inflaciju. Ograničena količina Bitkoina ga čini sličnijim zlatu nego fiat novcu. Oskudnost je jedan od glavnih razloga zašto ljudi vide Bitkoin kao dugoročno sredstvo čuvanja vrednosti.

Bitkoin je decentralizovan, i ne pripada nijednoj zemlji, banci ili kompaniji. Radi na globalnoj mreži računara kojima upravljaju nezavisni učesnici. Nijedna institucija ga ne kontroliše. Zašto je ovo važno? Niko ne može zamrznuti vaš balans bez vaše dozvole. Nijedna vlada ga ne može isključiti jednom odlukom. Svako može koristiti Bitkoin, bez obzira gde živi. Ovo čini Bitkoin posebno vrednim za ljude u zemljama sa slabim bankarskim sistemima ili strogim finansijskim kontrolama.

Bitkoin ne poznaje granice i prenosi se lako. Slanje novčića funkcioniše na isti način, bez obzira da li ga šaljete svom komšiji ili nekome na drugom kraju sveta. Nema granica, nema radnog vremena banaka i nije potrebna dozvola. Zašto je ovo važno? Međunarodna plaćanja preko banaka mogu trajati danima i koštati previše. Transakcije Bitkoinom se mogu obaviti za nekoliko minuta. Svako ko ima internet vezu može slati i primati BTC, što ga čini korisnim za globalna plaćanja i onlajn rad.

Bitkoin je deljiv. Jedan BTC se može podeliti na 100 miliona jedinica, nazvanih satošiji (sats). To znači da ne morate kupiti ceo Bitkoin da biste ga koristili. Zašto je ovo važno? Bitkoin se može koristiti i za velika i za mala plaćanja, a početnici mogu ući u ovaj svet sa veoma malim iznosima. Deljivost omogućava Bitkoinu da, kako vreme prolazi, funkcioniše kao svakodnevni novac.

Bitkoin je bezbedan i transparentan. Sve transakcije se beleže na javnom blokčejnu, koji je transparentan i može ga proveriti svako, ali vlasništvo ostaje zaštićeno kriptografijom. Zašto je ovo važno? Transakcije se ne mogu tajno menjati ili brisati. Sistem je izuzetno teško prevariti ili manipulisati njime, za razliku od bankovnog. Poverenje dolazi iz matematike i koda, a ne iz institucija poput vlade.

Zašto su ovi principi važni? Svaki od njih rešava problem iz stvarnog sveta: oskudnost štiti štednju od inflacije, decentralizacija uklanja zavisnost od banaka, međunarodni transferi olakšavaju globalna plaćanja, deljivost čini Bitkoin praktičnim za svakodnevnu upotrebu, bezbednost gradi poverenje u sistem.

Šta daje vrednost Bitkoinu?

Bitkoin ima vrednost jer ga ljudi aktivno koriste za rešavanje stvarnih finansijskih problema. Njegova vrednost ne dolazi samo iz teorije ili spekulacija, već iz praktičnih slučajeva upotrebe koji pomažu pojedincima i preduzećima širom sveta. Kada početnici razumeju kako se Bitkoin koristi u svakodnevnim situacijama, postaje mnogo lakše videti zašto ima vrednost i zašto potražnja za njim nastavlja da raste. Jedan od najčešćih načina na koje ljudi koriste BTC jeste kao sredstvo čuvanja vrednosti. U mnogim zemljama, lokalne valute svake godine gube kupovnu moć zbog inflacije. To znači da novac ušteđen na bankovnom računu vremenom kupuje manje (zato se roba u potrošačkoj korpi uvek menja, po potrebi). Bitkoin nudi alternativu jer je njegova ponuda ograničena i vlade ili centralne banke ne mogu da je povećaju. Ljudi koriste Bitkoin da bi zaštitili svoju ušteđevinu i sačuvali kupovnu moć na duži rok. Ovo je posebno važno u ekonomijama gde je inflacija visoka ili je poverenje u finansijski sistem nisko. Bitkoin takođe stvara vrednost kroz brza i internacionalna plaćanja. Tradicionalni međunarodni transferi novca često traju nekoliko dana i podrazumevaju visoke naknade, posebno kada su uključene banke ili procesori plaćanja. Bitkoin omogućava ljudima da šalju vrednost širom sveta za nekoliko minuta, bez oslanjanja na banke. Na primer, radnici koji žive u inostranstvu mogu brzo i jeftino slati novac svojim porodicama. Frilenseri i internet radnici mogu primati uplate od međunarodnih klijenata bez brige o bankarskim ograničenjima ili kašnjenjima. Ovo čini Bitkoin moćnim alatom za globalnu trgovinu. Još jedan važan slučaj upotrebe je finansijski pristup i nezavisnost. Milioni ljudi širom sveta nemaju pristup pouzdanim bankarskim uslugama. Sa Bitkoinom, svako ko ima pametni telefon i internet konekciju može da čuva i prenosi vrednost bez potrebe za odobrenjem banke. Ovo pojedincima daje direktnu kontrolu nad svojim novcem. Na mestima gde računi mogu biti zamrznuti, plaćanja blokirana ili podizanje novca ograničeno, Bitkoin pruža alternativu koju nije lako kontrolisati ili cenzurisati. Bitkoin se takođe koristi kao digitalna imovina i kolateral. Baš kao i nekretnine ili zlato, Bitkoin se može držati dugoročno ili pozajmljivati na finansijskim tržištima. Mnoge platforme omogućavaju korisnicima da pozajmljuju ili daju na zajam Bitkoin. Preduzeća i investitori koriste Bitkoin kao kolateral jer je likvidan, globalno priznat i lak za prenos. Ovo stvara stvarnu ekonomsku aktivnost i dodatno jača njegovu ulogu u finansijskom sistemu. Rudarenje Bitkoina dodaje još jedan sloj stvaranja vrednosti. U mnogim regionima, rudari koriste energiju koja inače ne bi bila iskorišćena, kao što je neiskorišćena obnovljiva energija ili višak energije sa udaljenih lokacija. Pretvaranjem ove slobodne energije u Bitkoin, rudarenje stvara ekonomsku vrednost od resursa koji su ranije imali malo ili nikakvu upotrebu. Ovo podržava energetsku infrastrukturu i pretvara izgubljenu energiju u globalno trgovačku imovinu. 

Svi ovi primeri iz stvarnog sveta pokazuju da Bitkoin nije samo digitalna ideja ili spekulativna investicija. To je alat koji ljudi koriste za uštedu novca, slanje plaćanja, zaštitu bogatstva, sticanje finansijske slobode i stvaranje novih ekonomskih mogućnosti. Bitkoin ima vrednost jer rešava stvarne probleme za stvarne ljude, i kako ga sve više ljudi koristi, njegov značaj u globalnoj ekonomiji nastavlja da raste.

Kada ljudi upoređuju Bitkoin sa tradicionalnim investicijama, često se osećaju nesigurno jer godinama slušaju da tzv. stvarna imovina ima suštinsku vrednost, a Bitkoin nema. Ali kada pažljivo pogledamo kako tradicionalna imovina zapravo funkcioniše, vidimo da većina te imovine ne generiše ništa sama po sebi. Ona stvara novčani tok ili povećava cenu samo kada ljudi odluče da ih koriste, veruju im ili investiraju u njih. Ovo je zapravo isti ekonomski princip koji se primenjuje i na Bitkoin. Uzmimo zlato kao prvi primer. Zlato se često opisuje kao sigurna imovina, ali samo po sebi ne generiše novčani tok. Zlatna poluga skladištena u trezoru ne radi ništa. Ne raste, ne stvara proizvod niti proizvodi prihod. Njegova industrijska upotreba je veoma ograničena u poređenju sa njegovom ukupnom potražnjom. Zlato ima vrednost jer ljudi veruju da može da skladišti bogatstvo i zato što je istorijski bilo prihvaćeno kao novac. Ovo pokazuje da su verovanje, poverenje i slučajevi upotrebe daleko važniji od fizičkih karakteristika. Nekretnine su još jedan uobičajen primer. Ljudi često kažu da nekretnine proizvode pasivni prihod, ali to je tačno samo kada se one izdaju u zakup. Nekretnina koja je prazna uopšte ne proizvodi pasivan prihod. U stvari, održavanje košta. Tu su porezi na imovinu, popravke, osiguranje i komunalne usluge. Stan je jednostavno skup zidova i cigli. Postaje vredan samo kada je neko spreman da plati za pravo da ga koristi. Ponovo, vrednost dolazi od ljudske potražnje, a ne od same imovine. Umetnost funkcioniše na još ekstremniji način. Slika ne stvara nikakav proizvod niti prihod. Ne može se koristiti za izgradnju bilo čega i ne rešava nikakav fizički problem. Pa ipak, umetnička dela se prodaju za milione evra jer ih kolekcionari žele, muzeji ih vrednuju zbog doprinosa u kulturi, a investitori očekuju da će drugi platiti još više u budućnosti. Umetnost jasno pokazuje koliko je subjektivna vrednost i koliko duboko zavisi od toga šta ljudi žele. Obveznice takođe prate ovaj trend. To su finansijski instrumenti koje su kreirale vlade i korporacije da bi pozajmile novac koji nemaju. Ali samo postojanje obveznice nema nikakvu ekonomsku vrednost, sve dok je neko ne kupi. Mnoge obveznice proizvode veoma niske prinose, ponekad čak i ispod inflacije. To znači da investitor zapravo gubi kupovnu moć tokom vremena u zamenu za držanje ove imovine. Vrednost obveznica u potpunosti zavisi od poverenja u izdavaoca i verovanja da će ih drugi nastaviti kupovati. Čak se i akcije, koje se često smatraju najboljom dugoročnom investicijom, oslanjaju na očekivanja, a ne na stvarnu vrednost. Mnoge akcije se trguju po izuzetno visokim cenama zasnovanim samo na nadi u buduću zaradu, a ne na onome što kompanija proizvodi danas. Investitori ih kupuju jer veruju da će drugi investitori nastaviti da kupuju. Ovo pokazuje da su procene vrednosti akcija takođe zasnovane na poverenju i tržišnoj psihologiji, a ne na suštinskoj vrednosti.

Kada sve ovo uporedimo sa Bitkoinom, argument da je Bitkoin drugačiji ili manje stvaran postaje mnogo slabiji. Bitkoin funkcioniše na istom ekonomskom principu kao i sve ostalo – ima vrednost jer ga ljudi koriste, veruju mu i imaju koristi od njega. Razlika je u tome što Bitkoin donosi jedinstvene prednosti koje tradicionalna sredstva ne mogu ponuditi. On svima daje potpunu finansijsku slobodu. Ne zahteva banku, vladu ili instituciju da mu odobre pristup. Za pojedince koji žive u zemljama sa slabim finansijskim sistemima, Bitkoin može značiti razliku između štednje i gubitka svega. Ljudi mogu zaštititi svoj novac od inflacije, korupcije ili političke nestabilnosti jednostavnim držanjem Bitkoina. Nijedno tradicionalno sredstvo ne nudi ovaj nivo nezavisnosti. Bitkoin takođe otvara vrata ljudima koji su isključeni iz finansijskog sistema. U mnogim zemljama u razvoju, milioni pojedinaca nemaju bankovne račune, lične karte ili pristup kreditima. Tradicionalni sistemi ih sprečavaju da prikupe sredstva za svoje projekte ili poboljšaju svoje živote. Sa Bitkoinom, ove barijere nestaju. Osoba sa dobrom idejom može da prima uplate ili finansiranje direktno od pristalica bilo gde u svetu. Ne treba im dozvola banke, ne treba im kreditna sposobnost i ne moraju živeti u stabilnom finansijskom okruženju. Bitkoin im omogućava da učestvuju u globalnoj ekonomiji. Zamislite mladog preduzetnika u ruralnom delu Afrike ili Jugoistočne Azije koji želi da pokrene mali biznis, ali nema bankovni račun niti formalna dokumenta. Sa Bitkoinom, ova osoba može da dobije podršku od investitora onlajn, da prima plaćanja od kupaca i da bezbedno čuva ušteđevinu bez straha od konfiskacije ili korupcije. Vrednost koju Bitkoin daje ovoj osobi daleko prevazilazi cenovne grafikone. On im daje pristup, priliku i dostojanstvo. Svi ovi faktori pokazuju da se vrednost Bitkoina ne može meriti samo u dolarima ili evrima. Bitkoin je više od finansijske imovine. To je alat za slobodu, bekstvo od ograničenja fiat sistema i način da svako u svetu preuzme kontrolu nad sopstvenom ekonomskom budućnošću. Ovo čini Bitkoin fundamentalno drugačijim od tradicionalnih investicija. To je digitalna imovina koja je oskudna, bezbedna, globalna i koju može koristiti svako, bez obzira na poreklo ili zemlju. Bitkoin ne mora proizvoditi robu ili dividende da bi bio vredan. Mora biti koristan, pouzdan i tražen. A danas se Bitkoin koristi za skladištenje bogatstva, plaćanja, prikupljanje sredstava, pristup finansijskoj slobodi, zaštitu od inflacije i stvaranje novih ekonomskih mogućnosti širom sveta. Zato Bitkoin ima stvarnu, merljivu vrednost i zato njegov značaj raste svake godine.

Kako sve više ljudi razume ove principe, postaje jasno da Bitkoin nije samo još jedna investicija. To je novi oblik novca za digitalno doba, stvoren za pojedince koji žele slobodu, pravednost i potpunu kontrolu nad svojim finansijskim životom.