Savremeni monetarni sistem zasnovan na fiat valutama nosi sa sobom ozbiljan problem – mogućnost neograničenog štampanja novca od strane centralnih banaka i vlada. Kada se novac emituje bez pokrića, njegova kupovna moć tokom vremena opada. To znači da običan građanin koji štedi u nacionalnoj valuti bilo koje zemlje, zapravo trpi kaznu u vidu inflacije – vrednost njegove ušteđevine se smanjuje iz godine u godinu. Drugim rečima, štednjom u državnim valutama ljudi nesvesno gube deo svoje imovine, iako veruju da štednjom zapravo čuvaju svoj teško stečen novac. Kao reakcija na ovu sistemsku nepravdu, ljudi su tokom vekova tražili sredstva koja mogu očuvati vrednost bez obzira na političke odluke ili ekonomske krize. Najstarije i najprihvaćenije sredstvo očuvanja kupovne moći je svakako zlato – plemeniti metal koji je hiljadama godina služio kao univerzalna mera bogatstva, sredstvo razmene i garant stabilnosti. Njegova fizička oskudica i poverenje koje je stekao širom sveta učinili su ga sinonimom za sigurno utočište u turbulentnim vremenima. U prethodnoj deceniji i po, pojavila se nova alternativa – Bitkoin. Nastao je 2009. godine kao odgovor na globalnu finansijsku krizu, sa jasno definisanim pravilima koja eliminišu proizvoljno štampanje novčića i politički uticaj. Bitkoin se često opisuje kao “digitalno zlato”, jer je njegova osnovna svrha upravo očuvanje i zaštita vrednosti kroz decentralizovanu, globalnu i nepromenljivu mrežu.

Zato se danas sve češće postavlja pitanje: da li zlato i dalje ostaje neprikosnoveni čuvar vrednosti, ili Bitkoin preuzima tu ulogu, nudeći uz zaštitu kapitala i mogućnost njegovog višestrukog uvećanja? 

Istorijski uticaj zlata na ekonomiju

Od najranijih civilizacija, zlato je imalo centralnu ulogu u ekonomiji i društvu. Stari Egipat je zlato koristio ne samo kao simbol moći faraona, već i kao sredstvo međunarodne trgovine. Persijsko i Rimsko carstvo oslanjalo se na zlatne i srebrne kovanice kao garanciju poverenja u sistem. Zajednički imenitelj kroz istoriju bio je isti: ko je posedovao zlato, posedovao je i ekonomsku i političku snagu. Primera radi, Španija je u 16. i 17. veku, zahvaljujući ogromnim količinama zlata i srebra koje je donosila iz Latinske Amerike, postala tadašnja svetska supersila. Njena moć, iako kasnije protraćena, temeljila se upravo na zlatnim rezervama koje su omogućavale finansiranje vojske i kolonijalne ekspanzije. Slično tome, Britanija je u 19. veku, dok je bila na zlatnom standardu, postala vodeća svetska ekonomija i trgovačka sila, sa funtom sterlingom kao globalno priznatim čvrstim novcem. U modernijem dobu, mnoge države su usvojile zlatni standard – monetarni sistem u kojem je vrednost valute direktno vezana za zlato. Ovaj sistem, posebno dominantan u 19. i početkom 20. veka, omogućavao je stabilnost cena i međunarodne trgovine. Ljudi su mogli štedeti bez straha da će njihova kupovna moć naglo opasti, jer količina novca u opticaju nije mogla rasti brže od zlatnih rezervi koje su države akumulirale. Takva disciplina podsticala je dugoročan ekonomski rast i poverenje u finansijski sistem. Sjedinjene Američke Države su posebno dobar primer odnosa države prema zlatu. Tokom Velike depresije, 1933. godine, predsednik Frenklin D. Ruzvelt doneo je čuvenu Izvršnu Uredbu 6102, kojom se građanima zabranjuje kupovina i posedovanje zlata. Građani su morali predati svoje zlatne kovanice, poluge i sertifikate državi, a zauzvrat su dobijali papirni novac, u odnosu 20.67$ za uncu zlata. Time je vlada stvorila bazu za finansiranje velikih državnih programa i kasnije ratnih troškova. Oduzimanje zlata od građana pokazuje koliko je ono bilo ključno u očuvanju državne moći i vođenja ratova. Samo godinu dana kasnije, ta ista vlada je izvršila revaluaciju zlata podigavši mu cenu na 35$ po unci, čime je praktično napumpala vrednost svoje imovine u zlatu i omogućila još veće štampanje fiat novca. Ključni preokret dogodio se 1971. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo konvertibilnost dolara u zlato, čime je zvanično završena era zlatnog standarda. Od tog trenutka, države su dobile potpunu slobodu da štampaju novac po potrebi, bez realnog ograničenja. Posledica je bila postepeno, ali trajno urušavanje kupovne moći fiat valuta, a konkretan primer je američki dolar. Ono što je 1971. moglo da se kupi za 100 dolara, danas košta preko 700 dolara. Drugim rečima, ljudi koji su čuvali ušteđevinu u dolarima ili drugim fiat valutama izgubili su ogromnu vrednost. Inflacija je postala “nevidljivi porez” na građane, dok su oni koji su ulagali u zlato ili druga čvrsta sredstva uspeli zaštititi svoj kapital. Takođe, jedan od najpoznatijih primera urušavanja fiat sistema jeste hiperinflacija u Vajmarskoj Republici u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata. Poražena u ratu, Nemačka je bila u obavezi da plati ogromne ratne reparacije savezničkim silama. Kako država nije imala dovoljno zlatnih rezervi niti realnih ekonomskih kapaciteta da pokrije obaveze, odlučila je “rešiti” problem masovnim štampanjem papirnog novca. Rezultat je bio katastrofalan, njihova marka je izgubila praktično svu vrednost, cene su rasle iz sata u sat, a ljudi su svoja primanja morali trošiti  istog dana kada ih dobiju, jer sutradan nisu vredele skoro ništa (zvuči poznato?). Postoje svedočanstva kako su Nemci tovarili kolica puna novčanica samo da bi kupili veknu hleba. Oni koji su imali zlato ili imovinu nevezanu za domaću valutu, uspeli su preživeti finansijski slom, dok je prosečan građanin bio gotovo potpuno opljačkan inflacijom.

Ovi istorijski primeri jasno pokazuju razliku između čuvanja ušteđevine u fiat valutama nasuprot čvrstom novcu – konkretno zlatu. Dok papirni novac može preko noći postati bezvredan, zlato je zadržalo moć kupovine i u najtežim svetskim krizama. Upravo iz istorijskog konteksta gubitka poverenja u fiat sistem rodila se ideja o Bitkoinu. Satoši Nakamoto je 2009. godine, samo godinu dana nakon globalne finansijske krize, kreirao digitalni sistem koji je oponašao najvažniju karakteristiku zlata – ograničenu i nepromenljivu ponudu. Za razliku od država koje su tokom vekova manipulisale zlatom ili fiat valutama u sopstvenu korist, Bitkoin je osmišljen da bude van domašaja politike i centralnih banaka.

Karakteristike zlata i Bitkoina

Kada govorimo o zlatu i Bitkoinu, često čuejmo da su to “čvrsti oblici novca” ili “čuvari vrednosti”. Međutim, iako ih ljudi porede, oni su veoma različiti po svom obliku, načinu funkcionisanja i svakodnevnog korišćenja. Zato je važno posmatrati ih kroz nekoliko osnovnih osobina: oskudica, čuvanje, prenosivost i likvidnost.

Oskudica 

Zlato

Zlato je fizički metal koji je u prirodi ograničen – ne može se stvoriti veštački. Ljudi ga pronalaze kroz rudarenje, ali proces je sve teži i skuplji, jer su najveća nalazišta već iskorišćena. To znači da zlato ima prirodnu oskudicu, i upravo ta činjenica daje mu vrednost. Kada bi ga bilo u izobilju, izgubilo bi na značaju u smislu ulaganja.

Bitkoin

Bitkoin je digitalan, ali njegova oskudica je ugrađena u sam kod. Ukupan broj BTC novčića koji ikada može postojati je 21 milion. Niko ne može promeniti to pravilo, ni pojedinac ni institucija. Novi Bitkoini nastaju kroz proces kompjuterskog rudarenja, ali je ovaj proces unapred programiran da svake 4 godine prepolovi izdavanje novih novčića. To znači da će ponuda Bitkoina vremenom biti sve manja. 

Dakle, i zlato i Bitkoin su retki i zbog toga imaju vrednost, ali Bitkoin je jedinstven jer je njegova maksimalna količina apsolutno fiksirana, uz deflatorni mehanizam kreiranja novih novčića. 

Čuvanje

Zlato

Zlato je fizički opipljivo i gotovo je nemoguće falsifikovati ga bez sofisticirane opreme. Međutim, ono može biti oduzeto, kao što se istorijski događalo u SAD 1933. godine, kada je država konfiskovala zlato od građana. Takođe, vlasnik zlata mora voditii računa gde ga čuva – sefovi, banke ili kućna sigurnost, što može nositi dodatne troškove i rizike.

Bitkoin

Bitkoin postoji samo u digitalnom obliku i čuva se na tzv. “kripto novčanicima” (digitalnim adresama sastavljenim iz niza brojeva i slova). Ne može se falsifikovati, jer svaka transakcija mora biti potvrđena od strane svih računara (nodova koji potvrđuju transakcije) širom sveta. Međutim, može se izgubiti ukoliko vlasnik izgubi lozinku novčanika ili privatni ključ, ili u slučaju hakerskog napada na loše zaštićen novčanik. Zato je odgovornost na vlasniku da čuva svoj BTC na siguran način.

Dakle, oba instrumenta su sigurni u smislu da ih je nemoguće proizvoljno kopirati, ali razlika je u načinu čuvanja – zlato fizički, Bitkoin digitalno.

Prenosivost 

Zlato

Preneti zlato nije jednostavno. Ako želite da pošaljete veću količinu iz jedne zemlje u drugu, to zahteva logistiku, obezbeđenje, transport i mnogo administracije. Čak i male količine zahtevaju fizičko rukovanje i nisu praktične za brze transakcije.

Bitkoin

Bitkoin se može poslati bilo gde u svetu u roku od nekoliko minuta, preko interneta. Transakcija nije uslovljena državnim granicama, radnom vremenu banaka ili količini novčića koji se šalju. Možete poslati i vrednost od nekoliko centi ili nekoliko miliona dolara uz istu jednostavnost. Sve što vam treba je internet i adresa primaoca. I sam Bitkoin, naravno. 

Dakle, po pitanju prenosivosti, Bitkoin ima ogromnu prednost, jer ne zahteva fizički transport i u potpunosti funkcioniše digitalno.

Likvidnost

Zlato

Zlato je univerzalno priznato i lako se prodaje u svakoj državi. Postoje menjačnice, zlatare i banke koje ga otkupljuju. Međutim, prodaja zahteva fizički susret, procenu kvaliteta i određene troškove transakcije. To znači da proces može biti spor i skup.

Bitkoin

Bitkoin se može trenutno prodati ili zameniti za fiat novac na stotinama kripto menjačnica širom sveta. Likvidnost je ogromna, posebno za glavne kriptovalute ili stabilne novčiće poput USDT-a i USDC-a. Ipak, važno je naglasiti da u nekim državama i dalje postoje regulatorna ograničenja ili nedostatak infrastrukture za konverziju u lokalnu valutu.

Dakle, oba instrumenta su likvidna, ali Bitkoin je brži i praktičniji, dok zlato ima prednost u tome što ga gotovo svaka država priznaje kao plemeniti metal.

Volatilnost 

Zlato

Cene zlata se menjaju, ali u proseku polako i predvidivo. Ono može da raste ili pada, ali nikada ne beleži ekstremne oscilacije u kratkom roku. To ga čini stabilnim čuvarom vrednosti, posebno u kriznim vremenima.

Bitkoin

Bitkoin je poznat po velikim promenama u ceni, nekada i na dnevnom nivou. U samo nekoliko meseci njegova vrednost može skočiti za 100% ili pasti za 50%. Za nekoga ko želi stabilnost, ovo može biti zastrašujuće, ali za investitore spremne na rizik to predstavlja šansu za veliku zaradu.

Kada uporedimo zlato i Bitkoin kroz ove karakteristike u smislu ulaganja, nekom više odgovara prvi instrument, nekom drugi. 

Prednosti i mane ulaganja u zlato

Kada govorimo o zlatu kao obliku ulaganja, treba napraviti razliku između nakita ili običnog zlata i investicionog zlata. Investiciono zlato je standardizovan oblik zlata namenjen isključivo štednji i investiranju, najčešće u formi zlatnih poluga i kovanica visoke čistoće (obično 99,9% ili više). Ono se kupuje kod ovlašćenih dilera, banaka ili specijalizovanih trgovaca, a glavna prednost u odnosu na nakit je to što ne sadrži dodatne troškove obrade, dizajna ili poreza koji umanjuju njegovu vrednost. Investiciono zlato se čuva u sefovima, bankama ili specijalizovanim trezorima, mada neki investitori odlučuju da ga drže i u svojoj kući. Zašto bi neko kupovao investiciono zlato? Zato što pruža čist način da se sačuva vrednost bez gubitka na dodatnim troškovima i zato što se lako prepoznaje i menja za novac širom sveta. Ukratko, dok obično zlato često nosi emotivnu ili dekorativnu vrednost, investiciono zlato postoji isključivo radi ulaganja i štednje.

Kada je reč od prednostima ulaganja u zlato, ono hiljadama godina služi kao čuvar vrednosti i univerzalno je prihvaćeno. Ljudi mu veruju jer je prošlo test vremena pa sa te strane ima sigurnost i tradiciju ulaganja. Takođe, otporno je na krize, u periodima političkih i ekonomskih nestabilnosti, cena zlata uglavnom raste jer investitori traže sigurnu luku za svoj kapital. Zlato ima i materijalnu vrednost jer je fizičko i opipljivo. Za mnoge investitore to je dodatni osećaj sigurnosti. U neke od mana se ubraja prvenstveno nizak prinos jer istorijski gledano, zlato čuva vrednost, ali retko donosi značajniji rast kapitala, naročito kada se uzme u obzir i inflacija. Njegova cena se kreće sporo u odnosu na druge investicije. Takođe imamo troškove čuvanja jer zlato zahteva sefove, osiguranje ili čuvanje u bankama, što nosi dodatne troškove. Dalje, mana je svakako i slaba prenosivost i deljivost, veće količine zlata je teško premestiti ili koristiti za trgovinu. Konačno, imamo ograničenu upotrebu, osim u industriji i nakitu, zlato nema široku praktičnu primenu, pa mu vrednost zavisi uglavnom od poverenja i statusa sigurne klase imovine. 

Prednosti i mane ulaganja u Bitkoin

U glavnu prednostu ulaganja u Bitkoin svakako spada ograničena ponuda novčića, što ga čini otpornim na inflaciju i štampanje fiat valuta. Uz to dolazi i visok potencijal rasta, istorija pokazuje da je Bitkoin doneo najveće prinose od svih klasa imovine u protekloj deceniji. Dalje, može se poslati bilo kome u svetu u roku od nekoliko minuta, bez obzira na granice i institucije. Pošto se oslanja na blokčejn tehnologiju, u prednosti spadaju i transparentnost i decentralizacija čitave mreže koju niko ne može kontrolisati i na kojoj su pravila ista za sve. Od 2024. godine, BTC je dobio i institucionalno priznanje uvođenjem Bitkoin ETF-ova gde su institucije i obični investitori dobili nov način ulaganja u BTC. Pored toga, sve više zemalja razmatra ili već akumulira Bitkoin kao deo svojih nacionalnih rezervi. Uz sve ovo, imamo i sve više spekulacija o zameni dolara Bitkoinom kao novim globalnim monetarnim standardom gde se sve više ekonomista zalaže  da upravo Bitkoin postane neutralna svetska valuta, nešto poput digitalnog zlata, prema kojem će se meriti vrednost drugih sredstava. Što se tiče mana, prva je svakako volatilnost jer iako dugoročno raste, cena Bitkoina u kratkim periodima može naglo pasti i rasti, što plaši manje iskusne investitore. Pošto je digitalne prirode, potrebna je tehnologija za korišćenje (internet, računar ili telefon), a loše čuvanje privatnih ključeva može dovesti do gubitka sredstava. Konačno i dalje imamo regulatorna ograničenja (i pored ETFova i rastuće globalne adopcije) gde u pojedinim zemljama i dalje postoje barijere ili restrikcije u trgovini Bitkoinom.

Sumirano, zlato je najbolji instrument za one koji žele mirnu i stabilnu zaštitu kapitala. Ono neće doneti brze dobitke, ali gotovo nikada neće izgubiti vrednost na duži rok. Bitkoin je za investitore spremne na oscilacije, pruža ogromne šanse za rast, uz rizik kratkoročnih padova. Njegov status sve više prelazi iz rizičnog eksperimenta u priznatu imovinu i potencijalno novi globalni monetarni standard.

Povrat na investiciju u zlato i Bitkoin

Kada posmatramo kretanje cena zlata i Bitkoina u poslednjih nekoliko godina, jasno se vidi kako oba sredstva služe kao čuvari vrednosti, ali u različitim razmerama. Zlato je 2025. godinu krenulo sa cenom od ~2,600 $ po unci, dok danas u septembru vredi oko 3,800 $, što predstavlja rast od nekih 46%. U istom periodu, Bitkoin je počeo godinu na nivou od 93,500 $, a sada vredi oko 112,000 $, što je rast od nekih 20%. Posmatrano samo u tekućoj godini, zlato je imalo jači procenat rasta, dok je Bitkoin bio stabilniji.

Međutim, kada pogledamo duži vremenski period, slika se značajno menja u korist Bitkoina. Od početka 2022. godine, zlato je poraslo sa 1,820 $ na 3,800 $, što je rast od oko 109%. Za isto vreme, Bitkoin je skočio sa 46,300 $ na ~112,000 $, što je rast od oko 142%.

Ako uzmemo period ulaganja od pet godina, od januara 2020. zlato je poraslo sa 1,500 $ na ~3,800 $, što je procenat rasta od 153%. U istom periodu, Bitkoin je porastao sa 7,200 $ na trenutnih ~112,000 $, što je neverovatnih 1,456% povrata uloženog novca.

Konačno, na peiodu od deset godina, razlika postaje gotovo neverovatna. Zlato je od 2015. godine poraslo sa 1,200 $ na ~3,800 $, što je oko 217% rasta. U istom periodu, Bitkoin je sa svega 315$ stigao na ~112,000 $, što predstavlja rast od preko 35,000%. Činjenica je da svako žali za ovim rastom sada, ali samo su retki prepoznali momenat pre 10 godina.

Ovi podaci jasno pokazuju da iako zlato ostaje stabilan čuvar vrednosti u kraćem i srednjem roku, Bitkoin se u dužem vremenskom periodu ističe kao instrument sa ogromnim potencijalom rasta, što objašnjava sve veću pažnju koju dobija među investitorima i državama širom sveta. Kada se gleda budući potencijalni rast, važno je razumeti i ukupnu tržišnu kapitalizaciju oba ulagačka sredstva, gde zlato ima trenutnu kapitalizaciju od ~25 biliona dolara (ukupna poznata količina zlata na Zemlji x cena zlata), dok je trenutna kapitalizacija Bitkoina ~2,2 biliona dolara (dostupna količina BTC-a x cena).

Slika 1. Cene zlata i Bitkoina u prethodnih 10 godina, i povrat uloženog novca. Izvor. 

Šta nosi budućnost?

Živimo u digitalnom dobu, gde se sve, od komunikacije, obrazovanja, pa do poslovanja i finansijskih transakcija, seli u virtuelni svet. U tom kontekstu, poređenje zlata i Bitkoina dobija novu dimenziju. Zlato je vekovima bilo univerzalni čuvar vrednosti, ali u svetu u kojem su brzina, efikasnost i globalna povezanost ključni, ono ima ozbiljna ograničenja. Fizičko zlato je teško prenosivo, potrebno je vreme, obezbeđen transport i značajni troškovi čuvanja. Takođe, zlato nije lako deljivo: možete imati polugu od jednog kilograma, ali njom je nemoguće platiti ručak ili poslati tačno 34 evra prijatelju na drugom kraju sveta. Postoji i rizik od lažnog zlata na tržištu, kao i činjenica da se uvek mogu otkriti nova nalazišta ili unaprediti proces rudarenja, čime se povećava ukupna ponuda i dugoročno umanjuje njegova retkost. Bitkoin, sa druge strane, nema tih problema. On postoji isključivo u digitalnom obliku i može se preneti bilo gde u svetu za nekoliko minuta, bez obzira na granice ili institucije. Njegova deljivost je gotovo beskonačna, jedan Bitkoin se može podeliti na 100 miliona manjih jedinica zvanih satoši, što ga čini pogodnim i za mikrotransakcije. Pored toga, Bitkoin ima unapred definisanu ponudu od maksimalno 21 milion novčića, što ga čini apsolutno ograničenim sredstvom. Za razliku od zlata, koje se i dalje može vaditi iz zemlje, niko ne može napraviti novi Bitkoin i narušiti već uspostavljena pravila monetarne politike.

Spekulativno gledano, sve više se govori o mogućnosti da Bitkoin postane neutralna globalna valuta, neka vrsta digitalnog zlata 21. veka, ali i osnova prema kojoj će se meriti vrednost svega ostalog. Danas imamo situaciju da ga kupuju pojedine zemlje, fondovi i korporacije, a njegovo uvrštavanje na ETF berze smanjuje regulatornu neizvesnost i dodatno ga legitimizuje kao novu klasu imovine.

Zlato će verovatno zauvek zadržati svoju istorijsku ulogu i status sigurnog utočišta, posebno u vreme kriza. Ali u digitalnom vremenu u kojem se sve seli u onlajn prostor, Bitkoin se pojavljuje kao logičan nastavak evolucije novca – brži, efikasniji, sigurniji i ograničen resurs koji sve više privlači investitore koji gledaju daleko u budućnost i žele imovinu koju zaista mogu stoprocentno posedovati.