Bitkoin, kriptovalute, blokčejn, altkoini, digitalna valuta, decentralizovane finansije… termini koji su sve više zastupljeni a opet nedovljno razjašnjeni na srpskom jeziku. Stoga i ova serija članaka u kojima ću probati da približim ovu tehnologiju ljudima zainteresovanim za nju, koji su bez prethodnog tehničkog znanja.
Pa da počnemo od početka…
Istorija novca
Pošto je Bitkoin prvobitno zamišljen kao sistem prenosa novca bez posrednika, počećemo sa istorijom novca, da bi razumeli zašto uopšte potreba za Bitkoinom u 21 veku… U početku novac kakav mi znamo danas, bilo u papirnoj ili kovanoj formi, uopšte nije postojao. Ljudi su jednostavno vršili robnu razmenu, osoba A ima svilu, osoba B ima ovčiju kožu npr, dogovore se o količini obe vrste dobra pri razmeni i izvrše razmenu. Nakon izvesnog vremena, pojavili su se razni materijali korišćeni u razmeni, od kamenja sa ostrva Rai, preko začina iz Indije, do dragocenih metala, od kojih je svakako najpoznatije zlato.
Međutim, zlato, srebro, i ostale legure nisu lako deljive, ako su u pitanju veće količine nisu lako prenosive, potrebno je uvesti treće lice koje će čuvati veće količine bilo koje legure ako vlasnik nema načina da to sam uradi. Tako da su ljudi vremenom prešli na papirni i kovani novac koji ima prednosti deljivosti, prenosivosti, ličnog čuvanja… Inače, papirni novac zovemo još i fiat valute. Termin je nastao od latinske reči fiat što znači utvrđivanje vlasti. Papirni novac je u suštini u vlasništvu države i narodne banke, što i piše na svakoj novčanici. Dokaz broj 1 da naš novac zapravo nije naš novac. A tek smo na početku!
Sa daljim razvojem tehnologije, prešli smo na digitalnu verziju novca, gde nam papir više uglavnom nije potreban u svakodnevnim plaćanjima, već se plaćanje vrši elektronski putem bankovne kartice ili u novije vreme preko aplikacije na telefonu ili QR koda, a vaš balans je umesto fizički u formi papira prešao u digitalni oblik i zapis u centralnom registru vaše banke. Kao što svi znamo, ni naše platne kartice zapravo nisu naše, već u vlasništvu banke, što takođe piše na njima. A sam račun se u svakom trenutku može zamrznuti ili ugasiti, bez naše saglasnosti, pri čemu možemo izgubiti čitav iznos sa kartice. Dokaz broj 2 da naš novac nije naš.
Jako važna stvar za spomenuti je i zlatni standard. Ukratko, od 1870 u Americi, važilo je pravilo potpore papirnog novca zlatom. To znači da je svaka papirna novčanica, bilo da je 1$ ili 100$, i svaka kovanica dolara takođe, bila vezana za količinu zlata koju je država koja je štampala novac imala u rezervi. Breton-Vudski sporazum je garantovao razmenu 35$ za jednu uncu čistog zlata, ili 0.88867 grama zlata za 1$. I onda je Nikson, 37i predsednik SAD izdao nalog 1971e da se ovaj sporazum povuče iz upotrebe, omogućavajući štampanje dolara bez ikakvog pokrića. Potez genija!
Za one koji žele malo bolje da se upoznaju sa posledicama ukidanja zlatnog standarda i prelaska na bezuslovno štampanje novca, ovaj sajt nudi nekoliko zanimljivih grafika i podataka o negativnim uticajima inflacije.
Sad kad smo napravili uvod, da pređemo na glavnu temu predavanja.
Šta je Bitkoin?
Najpre, važno je razumeti pojam kriptografije, pošto se Bitkoin oslanja na kriptografiju. Uprošćeno, kriptografija je nauka o zaštiti podataka putem matematičkih principa. Podaci se maskiraju i enkriptuju da bi se zaštitili od nedozvoljene upotrebe. Pošto se oslanja na princip kriptografije, Bitkoin je kriptovaluta, i postoji samo u digitalnom obliku, za razliku od fiat valuta koje mogu biti i digitalne i fizičke, odnosno digitalni brojevi na računu banke, ali i u papirni i kovani novac u fizičkom obliku. Bitkoin je prva i najvažnija kriptovaluta, nakon njega napravljene su mnoge druge.
Kada pričamo o Bitkoinu, važno je razumeti da je Bitkoin i mreža odnosno protokol (softver, program), ali i digitalna valuta koja postoji na samoj mreži. Bitkoin kao mreža je mreža za prenos informacija, najprostije rečeno. Informacija se u većini slučajeva odnosi na podatak o balansu Bitkoin novčića koji osoba A prebacuje osobi B. Pored informacije o balansu, mreža podržava i prenos poruka, prvi blok je i sadržao poruku vezanu za bankarsku krizu 2008e kada je država uskočila u pomoć i praktično omogućila još veće štampanje novca kako bi spasila najveće banke bankrota. Mreža takođe podržava prenos vizuelne informacije u formi slika, ali o ovoj temi nekom drugom prilikom.
Slika 1. Prvi Bitkoin blok, sa upisanom porukom o bankarskoj krizi 2008.
Slika 2. Poruka iz Times novina, u kojima se priča o bankarskoj krizi.
Kako nastaje Bitkoin?
Dakle, Bitkoin je i mreža i valuta. Kako nastaje valuta? Najprostije rečeno, protokol je tako osmišljen da novi novčići ulaze u cirkulaciju nakon izvršenog rada. Rad u ovom slučaju podrazumeva rešavanje kompleksnih matematičkih jednačina, od strane posebno dizajniranih uređaja nazvanih ASIC majneri. Ovaj proces se zove još i rudarenje ili majnovanje. Uređaj koji je uspešno rešio jednačinu, biva nagrađen sa novim Bitkoinima. Zašto se kaže decentralizovan sistem? Ne postoji jedan centralni uređaj koji reguliše kreiranje novih Bitkoina. Umesto toga, uređaji su raspoređeni širom sveta, svi koriste jedan isti softver, Bitkoin softver, i svi prate ista pravila. Bitkoin mreža omogućava neposrednu razmenu vrednosti odnosno Bitkoin novčića, kao u starom veku. Ali daleko od toga da nas ova tehnologija vraća u stari vek. Zapravo nam vraća vlasništvo nad našim novcem. Za sada, važno je još napomenuti da je softverski određeno da će postojati samo 21 milion Bitkoin novčića. Svakako ćemo još pričati o ovome malo kasnije.
Zašto postoji Bitkoin?
Već spomenute 2008-e je bila finansijska kriza čiji su koreni bili u davanju kredita u SAD, uglavnom stambenih, praktično svakom ko bi ga zatražio, bez obzira na sposobnost vraćanja kredita. Logično, ovakvo zaduživanje bez pokrića nije bilo održivo i nakon nekoliko meseci čitavo tržište nekretnina je propalo, jer pozajmioci nisu bili u stanju da vraćaju kredite. Mnoge banke su postale nesolventne jer jednostavno nisu imale dovoljno novca za svakodnevne operacije. I šta je država uradila? Umesto da uredi sistem kreditiranja i kazni banke koje su dozvolile nelogične zajmove puštanjem da propadnu, jednostavno je rekla mi ćemo vam pomoći novim kreditiranjem… Spašavanje posledica nelogičnih zajmova novim nelogičnim zajmovima, u kojima se štampa nova količina novca, bez ikakve potpore. Opet genijalan potez!
Mlađe generacije se možda i ne sećaju bankrarske krize 2008-e, ali mogu pročitati o njoj. Ali krize 2020-e usled korone se verovatno svi sećaju, posledice se osećaju i danas. Da li mislite da je onih 100 evra poklona od naše države ili 1200$ koliko su Amerikanci dobili na račun od svoje države bio dobar potez? Možda vam je tada bilo super kad ste videli poruku od banke, ali da li ste se nekad zapitali odakle odjednom taj novac? Baš tada? Ako su imali tad da isplate, zašto nemaju sad? Ako je moglo tada, zašto ne može svaki mesec, ili bar svake godine? Kao i 2008-e, i 2020-e je neko rešio da se igra, ukucao par brojeva u centralni registar narodne banke, i očas posla je svako dobio po 100 evra u Srbiji odnosno 1200$ u Americi, kao stimulaciju i odgovor na ekonomsku krizu usled korone. Ako i dalje mislite da je ovakav sistem realan i logičan, razmislite šta ste tada mogli da kupite sa 100 evra a šta danas.
Dakle, finansijske krize su dovele do narušavanja poverenja u centralizovane institucije poput centralnih/narodnih banaka i pojavila se potreba za nečim boljim. Nečim pravednijim, gde ne može jedan čovek da odluči o finansijskoj sudbini nekoliko miliona ljudi prostom izmenom brojeva u centralnom registru. Činjenica je da nam treba transparentan sistem u kojem su pravila jasno postavljena i svako mora da ih se pridržava. Zapravo, kada kažem mora, to je uslovno. Dakle, ili ćeš se pridržavati pravila ili nećeš biti deo ovog pravednog sistema, nego si u mogućnosti da opet napraviš sam svoj sistem, po svojim pravilima otimanja budućnosti. Jer bezuslovno štampanje novca je otimanje od budućnosti..
Još jedno zašto Bitkoin, zato što nam vraća pravo 100% vlasništva nad imovinom, u ovom slučaju Bitkoin novčićima. Setite se papirnog novca sa početka, on je u vlasništvu države. Stan ili kuća u kojoj živite samo su na papiru vaši, sutra ne moraju biti, setite se komunizma na ovim prostorima. Auto koji vozite, nakit, zlatne poluge kao način štednje… bilo šta u fizičkom obliku praktično ste samo korisnici do trenutka dok neko ko igra po svojim nefer pravilima ne odluči drugačije. Sve do pojave Bitkoina realno niste imali opciju da zaista nešto zovete samo svojim. Tek sa Bitkoinom dobijate pravo na 100% vlasništvo nad nečim.
Ko je tvorac Bitkoina?
Bitkoin kao ideju je svetu predstavio Satoši Nakamoto, u konceptu koji je objavio iste godine kada je bila bankarska kriza, kao odgovor na nju. Da li je to bio 1 čovek, grupa ljudi ili pak grupa kompanija, ostaje misterija. Postoje razne spekulacije ko je zapravo objavio Bitkoin dokument ili whitepaper, istina o identitetu verovatno nikad neće biti otkrivena jer se sam Satoši povukao iz Bitkoin zajednice 2011-e, uveren da je Bitkoin protokol u dobrim rukama, što se i vidi iz njegove poslednje poruke.
Slika 3. Misterija oko identiteta tvorca Bitkoina i dalje traje
Slika 4. Poslednja Satošijeva poruka na Bitkoin forumu
Kako Bitkoin funkcioniše?
A sad malo više o samom protokolu i kako zapravo funkcioniše.
Princip lanca blokova je osnova Bitkoin mreže. Uprošteno, osoba A šalje osobi B određenu količinu Bitkoina. Svaka transakcija se zapisuje na Bitkoin mreži, i nju potvrđuju ASIC uređaji spomenuti ranije. Jedan blok možete zamisliti kao kutiju u koju ulaze sve transakcije između različitih osoba tokom 10 minuta. Zašto baš 10 minuta? Softverski određena količina vremena između 2 bloka. Dakle, sve transakcije izvršene i potvrđene od strane ASIC uređaja tokom 10 minuta ulaze u jedan blok. U sledeći blok ulaze transakcije tokom sledećih 10 minuta. Više takvih blokova u nizu daje lanac blokova, ili blockchain. Važno je napomenuti da svaki sledeći blok transakcija mora da sadrži niz iz prethodnog bloka, da bi se znalo da je niz validan i pravi.
Slika 5. Primer lanca blokova na Bitkoin mreži – Bitcoin blockchain.
Pojam rudarenja je već spomenut, to je proces otkrivanja i potvrđivanja transakcija kroz ASIC uređaje, tokom kojeg se troši struja potrebna za održavanje sigurnosti mreže, i rudare novi Bitkoini. Pored ASIC uređaja koji rešavaju jednačine i dodaju nove blokove u lanac, za šta bivaju nagrađeni novim Bitkoinima, postoje i nodovi. Nod je u suštini običan kompjuter koji je takođe član Bitkoin mreže ali služi samo kao dodatno osiguranje mreže kroz proveru i potvrđivanje postojećih blokova. Ukratko, ASIC uređaj je skup, dodaje blokove, dobija nagradu, nod je običan kompjuter i služi samo za proveru i potvrdu već ustanovljenog stanja. Svako može skinuti Bitkoin softver i postati nod. Nodovi služe i za slanje transakcija, gde se pošiljalac ne oslanja na tuđe nodove da bi mu se verifikovale transakcije, već koristi svoj, ali i o ovome će biti više reči malo kasnije. Konačno, imamo naknadu za transakciju, odnosno transaction fee koji se plaća da bi se transakcija poslala, kao i u tradicionalnom vidu plaćanja, gde banke uzimaju proviziju za transakcije. Ova naknada takođe ide rudarima, i od nje zapravo zavisi koliko brzo će transakcija biti potvrđena. Pošiljalac određuje visinu naknade, može da ostavi na unapred određenoj vrednosti ili ako mu je potrebno da se transakcija potvrdi brže, može da poveća vrednost. Može čak i da smanji vrednost, što produžava potvrdu transakcije.
Čitav ovaj sistem se zove Dokaz o radu, ili Proof of Work, jer je količina utrošene energije za rešavanje jednačina zapravo cena koju je potrebno platiti da bi se dokazalo da je rad izvršen. Bez utroška energije nema rada koji garantuje stabilnost mreže. Bez utrošene energije postojala bi mogućnost menjanja prošlih blokova i vraćanja transakcija, pa čak i varanja sistema u kojem bi osoba A mogla u jednoj transakciji da pošalje Bitkoine osobi B a zatim u drugoj transakciji predstavi kao da su ti Bitkoini i dalje kod osobe A, što bi urušilo ceo sistem. Proof of Work je jedini mehanizam koji garantuje bezbednost mreže, bez obzira koliko se neki trudili da proguraju neki drugi mehanizam. Za svaki dodati blok u lanac, uređaj koji je uspešno rešio jednačinu prvi i dodao novi blok biva nagrađen sa novim Bitkoinima.
Da li je moguće napasti Bitkoin mrežu?
Kratak odgovor je ne. Ne sad, a naročito ne u budućnosti, ma kakvi kvantni kompjuteri se pojavili na tržištu!
Svaki potencijalni napad je ekonomski neopravdan u najmanju ruku i više je razloga za to. Prvo, mreža troši ogromne količine energije, 899.25 eksa heša u sekundi (u trenutku pisanja članka).
Heš snaga – hash rate – je mera računarske snage koju pojedinačni rudar ili grupa uređaja može da posveti u validiranju transakcija.
Ovaj broj konstanto raste, sa svakim novim uređajem koji se priključi mreži. Da se podsetimo iz fizike, merne jedinice idu u nizu kilo, mega, giga, tera, peta, exa. Ponoviću vrednost energije potrebne za održavanje Bitkoin mreže, 899.25 EH/s. Da bi se mreža efikasno, a to je ključna reč, napala, potrebno je generisati količinu energiju koja je veća od 899.25 EH/s, usmeriti potrošnju energije na kreiranje novih blokova, i reorganizaciju starih, sve do prvog bloka u januaru 2009. Sve i da neko uspe to da uradi, a neće sigurno, originalna Bitkoin mreža bi svakako nastavila sa svojom proizvodnjom blokova, koju bi nova mreža opet morala da sustigne i opet reorganizuje svoje blokove da se podudaraju sa orginalnim lancem blokova. Dakle u isto vreme bi morale da se odvijaju 2 operacije, kreiranje novih blokova i reorganizacija starih ali tako da sa svakim novim blokom u originalnoj Bitkoin mreži (koji se dodaje svakih 10 minuta) mora nova reorganizacija starijih blokova, jer svaki novi blok sadrži informaciju iz prethodnog. Sumanut proces koji ne bi imao kraja. Sa prvim otkrivanjem lažnog bloka, nodovi će ga odbaciti. Zamislite proces pripreme, organizacije i sprovođenja u delo ove ideje, samo da bi otkrili da je sav vaš rad odbačen u sekundi! Koliki bi bili samo troškovi organizovanja svega, kupovina opreme, logistika, angažovanje tehnički obučenih stručnjaka, jer to ne može da radi svako? A tu treba dodati svakako i troškove struje, koji bi se merili u milijardama evra. 899.25 EH u sekundi! Ne postoje institucije niti države koje ovo mogu da izvedu niti će ikad postojati. Dalje, ako bi neko i generisao ovu količinu energije, umesto neuspešnog napada, zar nije logičnije priključiti se mreži i raditi pošten posao rudarenja, i dobiti nagradu za to? Sa jedne strane stoji nemoguć proces i kazna, sa druge pošten rad i nagrada. Nije teško izabrati pametniju opciju.
Karakteristike Bitkoin protokola
Bitkoin ne zna za granice, i svako može da ga koristi, bilo u Srbiji, Evropi, Africi, gde god.
Bitkoin je nepromenljiv, kada je jednom transakcija upisana u blok, ostaje tamo zauvek. Nema vraćanja kao što je moguće vratiti neko plaćanje nakon što je već izvršeno. Spomenuti Proof of Work to garantuje.
Bitkoin je javan, lanac blokova i svih transakcija od 2009-e do sad je u svakom trenutku proverljiv od strane bilo koga. Postoji anegdota u Bitkoin zajednici da se Bitkoin revizija odvija svakih 10 minuta, zbog onog pravila o bloku od 10 minuta. Kada ste poslednji put čuli da su se nacionalne rezerve Srbije proverile? Koliko mi uopšte imamo zlata, koliko novca u cirkulaciji, koliko će se novca pustiti u cirkulaciju sledeći mesec, godinu, 5 godina?! Da ne kažem da mi kao pojedinci nemamo način da to realno proverimo, možemo samo da verujemo institucijama. Neka digne ruku ko danas u Srbiji veruje ijednoj instituciji. Bitkoin je proverljiv bilo kad, bilo gde, od strane bilo koga!
Bitkoin je otporan na cenzuru. Jednostavno ne postoji način da prekinete lanac transakcija, baš zato što su uređaji za potvrdu rasprostranjeni svuda u svetu. Ne postoji način da odbijete transakciju, AKO je ona u skladu sa pravilima mreže. Ako nije, svakako joj nije mesto u lancu blokova. Videli smo ranije i cenu napada na mrežu. Dokle god postoji jedan nod sa kopijom svih transakcija ikad potvrđenih, Bitkoin mreža će moći da se nastavi čak i sa prekidom u radu od nekoliko dana ili nedelja i meseci. Može se reći da mreža od početka do sad nije nijednom stala sa proizvodnjom blokova, uz napomenu da se to zaista jednom desilo na samom početku kada je za Bitkoin znalo samo par ljudi, ali je kod istog dana bio prepravljen i prihvaćen od strane svih na mreži, tako da je problem rešen. Od tada do danas, nikad više. Još jedna anegdota, da bi Bitkoin protokol bio zaustavljen, potrebno je da se sve države sveta dogovore da isključe internet, i da ga nikad više ne uključe. Srećno sa tim, države su poznate kao vrlo efikasne i fleksibilne kada su u pitanju dogovori.
Bitkoin je otvoren za sve, spominjao sam ovo već. Svako može da učestvuje na mreži, dokle god je iskren i ne pokušava da prevari sistem. Sve što je potrebno je internet konekcija i telefon ili laptop. Postoje čak i eksperimenti gde su transakcije vršene preko običnog radija, tako da čak ni internet konekcija nije potrebna, ali to je već neka druga priča.
Bitkoin transakcija je nepovratna, tako da je potreban oprez pri slanju. Ukoliko se pogreši prijemna adresa, novčići su 99% izgubljeni. Osim ako neko ko je primio Bitkoin greškom ne vrati novčiće nazad. Čak se i to dešavalo.
Bitkoin je neutralan. Protokol ne zanima ko ste, odakle dolazite, za šta koristite mrežu. Dokle god su pravila mreže ispoštovana, možete učestvovati na njoj. Kod je pravilo i zakon, ne postoje vladari koji određuju pravila. Rules not rulers, odnosno “Pravila, ne vladari”, jedna od popularnijih izreka u Bitkoin zajednici.
Bitkoin je decentralizovan, kopija celog lanca se nalazi na svakom kompjuteru koji je učesnik na mreži, bilo gde u svetu. Ne postoji jedna centralna institucija poput Narodne banke, koja reguliše izdavanje novih novčića.
Bitkoin je siguran, utrošena energija potrebna za rešavanje jednačina je garant stabilnosti mreže. Postoje brojne dezinformacije oko opravdanosti utroška energije za Bitkoin rudarenje, tema je opširna i biće pokrivena zasebno u jednom članku. Ono što je važno zapamtiti, praktično je nemoguće napasti Bitkoin mrežu i poništiti ili vratiti transakcije. I sad a tek ubuduće.
Ne treba nikakva posebna dozvola da bi koristili Bitkoin, jednostavno je stvar izbora. Bitkoin je fer, daje ista prava svakom i nikog ne favorizuje.
Brojčana ograničenost se odnosi na ukupan broj Bitkoina, 21 000 000. Nemoguće je kreirati 22m, npr. Jedino što je moguće je da se napravi kopija protokola sa nekim drugim brojem tokena i drugim imenom/pravilima, ali ko će to koristiti i zašto kad je ovaj sistem već dokazan tokom 16 godina?!
Pošto je Bitkoin brojčano ograničen, i izdavanje novih tokena se smanjuje svake 4 godine, Bitkoin je sušta suprotnost fiat novcu. Zašto svake 4 godine? Tako je zapisano u kodu, a kod je zakon u Bitkoinu! Zapravo je svakih 210 000 blokova, ali to se otprilike dešava svake 4 godine. Ako je potrebno naći jednu odliku oko koje se rudari, nodovi, Bitkoin programeri i celokupna zajednica slažu, to je da nema promene u broju Bitkoina. O tome nema rasprave, sve ostalo je stvar dogovora. Zato je glavna karakteristika Bitkoina deflatorni mehanizam, odnosno postepeno smanjivanje broja novčića u cirkulaciji, što ga razlikuje od fiat valuta koje su inflatornog karaktera i svakim danom ih je sve više u cirkulaciji. Prve četiri godine kada bi neki uređaj dodao novi blok u lanac, nagrada je bila 50 Bitkoina. Lepa vremena. Nakon 210 000 blokova, nagrada za sledeći blok se smanjila na 25 Bitkoina. Opet, nakon 210 000 blokova, nagrada se smanjila za pola, i iznosila je 12.5 Bitkoina. I tako se smanjuje vremenom. Ovo smanjivanje nagrade za uspešno dodat blok se naziva halving, odnosto prepolovljenje, pošto se uvek smanjuje za 50%. Za sada poslednji halving je bio 2024-te, i trenutna nagrada za novi blok je 3.125 Bitkoina. I dalje dobra vremena. Predviđa se da će poslednji halving biti 2140 godine. Bitkoin tada neće prestati da postoji, jedna od zabluda. Jednostavno, više neće biti nagrada za nove blokove, ali će rudari i dalje zarađivati procenat od izvršenih transakcija, ali će tada nagrade biti na nivou penija.
Slika 6. Bitkoin halvinzi.
Trenutna cirkulacija Bitkoina je ~19m. Važno je napomenuti i broj izgubljenih Bitkoina. Šta se desilo? Tokom prvih dana i meseci rudarenja, bilo je veoma lako doći do 1000 pa i više Bitkoina, jednostavno rudarilo ga je veoma malo ljudi i sama težina rudarenja je bila mala, dok je proces bio jeftin. U isto vreme, načini čuvanja Bitkoina nisu bili toliko raznovrsni i bezbedni kao u današnje vreme, obično su se izrudareni novčići čuvali na hard diskovima. Neki od tih hard diskova su izgubljeni, pa se smatra da je 4m Bitkoina zauvek izgubljeno. Kako se zna da su ti Bitkoini izgubljeni? Setite se da je svaka transakcija i svaki novčanik proverljiv, bilo kad bilo gde. Jednostavno, neki novčići nisu mrdnuli sa određenih novčanika nikad, čak ni kad je BTC skočio na preko 100 000 $ po jednom novčiću. Teško da je neko toliko strpljiv da i dalje ne proda makar 1 Bitkoin po toj ceni, kada se zna da ga je rudarenje tada koštalo svega nekoliko dolara… Najpoznatiji gubitnik svojih Bitkoina je Džejms Hauels, verovatno i jedan od najnesrećnijih ljudi na svetu, čija je devojka bacila hard disk sa 7500 Bitkoina. On sada pokušava da kupi ceo otpad gde se pretpostavlja da je hard disk, ali vlasti to ne dozvoljavaju, pa ga on ručno pretražuje i ne gubi nadu da će ipak naći svoj hard disk.
Slika 7. Dokaz o važnosti čuvanja svojih BTC novčića.
Dakle iako je u cirkulaciji malo više od 19m Bitkoina, zapravo je manje, negde oko 15m, usled ovih koji su izgubljeni.
Kada pričamo o karakteristikama Bitkoina, važno je spomenuti volatilnost, jer mnoge to odbija od Bitkoina. Vide da je Bitkoin pao u danu za 10% ili čak i više i misle da je to prevara ili da će pasti na 0 i nestati. Drugi pak jure zaradu i kupuju Bitkoin u nadi da će skočiti na milion preko noći i obogatiti ih. Niti će pasti na 0, niti će skočiti preko noći na milion. Volatilnost Bitkoina dolazi prvenstveno iz činjenice da je i dalje u povoju, uzmite u obzir vremenski period zlata, srebra, nafte… i Bitkoina koji je star 16 godina. Pošto svi hoće brz novac, to je poziv i za ljude koji se bave berzanskom trgovinom da pokušaju da se okoriste o osobe koje žele brz novac. Uz sve to, Bitkoin je jedina klasa imovine koja se trguje 24/7/365. Tržište akcija ne radi vikendom, trgovanje sirovim materijalima takođe. Tako da je i ovo činjenica koju berzanski trgovci koriste da bi oborili ili podigli cenu, po potrebi. U trenucima kada možeš da trguješ samo Bitkoinom, iskoristićeš to onako kako ti odgovara. Bitkoin je najlikvidnija imovina i zato je i volatilan. To mu je odlika, ne mana.
Mitovi i zablude o Bitkoinu
Naravno, postoji dosta mitova i zabluda o Bitkoinu, oni najustaljenije u javnosti slede ispod.
Prva je da je Bitkoin anoniman. Nije, pseudoanoniman je. Kada koristite Bitkoin protokol, obavljate transakcije koristeći adrese, što je niz brojeva i slova. Nema računa u banci koji je povezan sa imenom. Samo adresa novčanika, koja se koristi za slanje i primanje Bitkoina. Sa druge strane, sve transakcije su javne, zapisane na blokčejnu i svako može da ih vidi. Ali ako neko ne zna vašu adresu, ne može da je poveže sa vama. Takođe, u jednom od prošlih poboljšanja na Bitkoin mreži, omogućeno je da jedna glavna adresa može da bude vezana za više podadresa. Kao kada na glavnom računu možete da imate račun za komunalije, račun za izlaske, račun za kućne troškove… I svaki od tih računa možete da dopunjujete i praznite, bez da dirate balans na drugom računu koji pripada istom novčaniku. Tako da vam Bitkoin daje privatnost, ali ne i anonimnost.
Bitkoin koriste samo kriminalci. Prvo, a fiat valute ne koriste?! Ovo je najveća zabluda koja vlada oko Bitkoina, plasirana od strane banaka, preko sredstava informisanja sa jednim ciljem, odvratiti ljude od Bitkoina jer su tu banke na gubitku, kojima smo svi mi potrebni. Bez klijenata, banke se gase. Grafik ispod prikazuje % nelegalnih transakcija u svim kripto transakcijama. Možete videti da nikad nije prešao 1%.
Slika 8. Procenat nelegalnih kripto transakcija, u svim kripto transakcijama. Izvor.
Probajte da nađete podatak koliko se fiat valute koriste u kriminalnim aktivnostima, ali stvarno probajte. Da skratim gubljenje vremena, nemoguće je. Postoje neki podaci za pranje novca, ali ukupan volumen fiat novca korišćenog u kriminalne aktivnosti je nemerljiv. Ovde je bitno i razgraničiti samu terminologiju kriminalnih aktivnosti. Kriminal je kriminal, bez obzira na sredstvo koje se koristi u kriminalnoj aktivnosti. I auto je sredstvo kriminalne aktivnosti ako se koristi za prevoz narkotika, pa opet niko ne priča o samom autu, dok se u kriminalnim aktivnostima u kojima se koristi Bitkoin uvek naglašava da se baš Bitkoin koristio za nedela, zanemarujući zapravo samu aktivnost.
Bitkoin je prevara. Rečenica izgovorena jedino od ljudi koji ne razumeju Bitkoin protokol, Bitkoin kao valutu i gotovo sigurno nisu proveli ni 1 sat učeći o Bitkoinu. Da jesu sigurno to ne bi izgovorili. Jer šta je tačno prevara, ako jeste prevara? Kako je mreža koja je nepromenljiva i najsigurnija mreža na svetu prevara? Kako je moguće da se u celom svetu toliko ljudi slaže sa prevarom i učestvuje u njoj bez da otkrije javno prevaru? Kako je moguće da se grade rudarski centri širom sveta i bacaju ogromne količine novca u opremanje tih centara ako je Bitkoin prevara? Zašto rudari i dalje pristaju da plaćaju ogromne troškove struje za prevaru? Kako je moguće da je mreža prevara a svakim danom sve jača i sve bezbednija? Dalje, malo o valuti… Ako je prevara, zašto vredi preko 100k trenutno? Zašto je ukupna vrednost Bitkoin marketa preko 2 biliona dolara ako je prevara? Zašto se države utrkuju da drže BTC kao nacionalnu rezervu ako je prevara? Zar bi SAD donosile zakon o strateškoj rezervi Bitkoina da je prevara? Zar bi nešto što je prevara bilo listovano na američkim berzama i imalo rekordan priliv novca u najkraćem vremenskom periodu ikad? Da ne nastavljam dalje sa pitanjima, shvatili ste poentu.
Bitkoin je preskup za kupovinu. Ili prekasno je da bih sada kupio Bitkoin. Ovo je stvar ega više nego sume novca. Objasniću i zašto. Prvo, preskup u odnosu na šta? Bitkoin se ne kupuje za sledećih mesec dana. Bitkoin se kupuje da bi se obezbedila buduća kupovna moć i da bi se spasili od inflacije koja je neprekidna. Ako ja kupovinom Bitkoina danas čuvam svoju kupovnu moć u sledećih 5 godina, Bitkoin je jako jeftin trenutno za mene. Drugo, cena sama po sebi je samo broj. Ako znate osnove funkcionisanja Bitkoin protokola i valute, taj trenutni broj vam ne znači mnogo. Potrebno je da gledate malo dalje. Treće, ne morate krenuti sa kupovinom jednog celog Bitkoina. Moguće je kupiti i jedan mali deo Bitkoina, čak i za manje od 100 evra. Razmislite samo na mesečnom nivou koliko novca bacite na gluposti?! Jedan ručak u restoranu sa prijateljima nije ispod 5k dinara, a mnogo je investirati u svoju budućnost istu tu sumu novca? Kasno je za kupovinu? U odnosu na šta? Ako gledate u odnosu na nekog ko ima hiljade Bitkoina, kasno je. Ali nemojte porediti sebe sa drugima. Možete porediti sebe danas sa sobom od pre godinu dana – gde sta tada bili a gde ste sad? Ili gde ste danas u smislu Bitkoina a gde želite da budete za 5 godina. Uradite sami jedan eksperiment, odvojite ovaj mesec 50 evra i uzmite Bitkoin. Sledeći mesec odvojite 50 opet ali stavite u kasu. Za 3 godine pogledajte vrednost kupljenog BTC-a i pogledajte koliko vredi ona novčanica koju ste ostavili u kasu. Ili razmislite ovako. Dete sa 15 godina dobije prvi telefon. Danas deca dobijaju telefon mnogo ranije, ali recimo da je sa 15 godina. Da li je to dete zakasnilo da koristi internet? Da li će mu život biti lakši ili teži bez interneta u 21om veku? Nije kasno za Bitkoin. Stvar ega, rekoh već, ništa više.
Bitkoin nema vrednost, velika zabluda. Slobodno tržište određuje vrednost. Korišćenje mreže određuje vrednost. A slobodno tržište kaže da se vrednost Bitkoin mreže meri u količini energije potrebne za njenu sigurnost i da je i finansijski i energetski nemoguće napasti Bitkoin mrežu i izmeniti lanac blokova. Vrednost mreže leži u činjenici da je sa svakim novim učesnikom mreža jača. Što se tiče Bitkoin valute, vrednost leži u činjenici da je jedina imovina koju zaista možete da posedujete, jedina imovina koju vam niko ne može oteti, jedina imovina koja je ograničena i oskudna, jedina imovina koja je otvorena za sve i ne pita za pol, rasu, socijalni status, religiju, političku pripadnost niti bilo šta drugo.
Bitkoin je energetski štetan, velika zabluda plasirana od strane boraca za zelenu agendu, bez trunke razumevanja principa protokola, pa tako imamo i tvit iz 2017-e u kome institucija kojoj bi trebali da verujemo i koja važi za kredibilnu u polju ekonomije kaže da će samo Bitkoin do 2020-e koristiti više energije nego što je ceo svet koristio te 2017-e. Opet genijalci na delu.
Slika 9. Tvit Svetskog ekonomskog foruma iz 2017e, o budućoj energetskoj potrošnji Bitkoin mreže.
Ovo je veoma opširna tema, i zaslužuje poseban članak. Za sada bitno je razumeti da je Bitkoin najefikasniji potrošač zelene i neiskorišćene energije. Bitkoin rudari su u mogućnosti da montiraju uređaje na mestima gde je izobilje energije koja se inače ne koristi kao što su vulkani, ruralna područja oko velikih reka, vodopada, gasnih bušotina. Energija koja se inače ne koristi jer ljudi ne žive na takvim mestima i ne postoji razvijena mrežna infrastruktura se koristi za Bitkoin rudarenje, tako da smo došli sa narativa da je rudarenje štetno za prirodu na narativ da rudarenje može da potpomogne dalji razvoj određenih područja.
Alternative Dokaza o radu – Dokaz zaloga (Proof of Stake)
Vremenom, pojavile su se alternative Bitkoin mreži koja se oslanja na dokaz o radu. Ovi protokoli u početku obećavaju poboljšanje karakeristika mreže u smislu dodavanja više blokova u kraćem vremenskom periodu, povećanje broja transakcija u sekundi, povećanje veličine bloka, efikasniju i zeleniju mrežu u smislu zagađenja, decentralizovaniji sistem, jeftinije transakcije… Izmisliće bilo koji razlog da opravdaju postojanje nove mreže. A nikad jedan od razloga neće biti lično bogaćenje, koje po pravilu dolazi nakon pokretanja protokola i izmišljanja novog novčića koji je navodno preko potreban baš tom protokolu.
Tako imamo dokaz zaloga, gde nema nikakvog rada u smislu otkrivanja i potvrđivanja transakcija kroz rešavanje jednačina, već pravo dodavanja novih blokova dobijaju osobe i institucije koje zaključaju određeni broj novčića ili tokena te mreže. Ti zaključani novčići deluju kao osiguranje da će te osobe i institucije postupati po pravilu mreže, a ako bi pokušali da varaju sistem, izgubili bi zaključane novčiće. Pored dokaza o zalogu, imamo i dokaz autoriteta… manje više isto kao dokaz zaloga, samo su zalagaoci organizacije od autoriteta, recimo vladina tela ili neke poznatije banke. Dalje, dokaz reputacije je opet sličan sistem zaloga gde se pored zaključanih tokena garantuje i reputacijom institucije da se neće varati sistem.
Šta se desi u praksi? Podiže se novac od investicionih fondova i privatnih lica da bi se lansirao novi projekat. Zauzvrat, dobijaju se novčići od te nove najbolje mreže, daleko ispod cene na kojoj se oni izbacuju na tržište za trgovanje. Dalje, aktiviraju se marketing kampanje da promovišu novu najbolju mrežu i novi najboji novčić, sa pričom ako ste propustili Bitkoin, nemojte naš XYZ token, to je garant za x100 povrat novca na investiciju… Ljudi žele brz novac, veruju svima… Krenu da kupuju tokene kada se listuju na neke od kripto menjačnica verujući u marketing i dobro složenu priču, oni koji su dobili tokene ranije u privatnim prodajama prodaju ih sa višestrukim zaradama, a ljudi koji su kupili u slobodnoj prodaji često ostaju sa bezvrednim tokenima. Niti su te nove mreže potrebne, niti su decentralizovane jer ako imaju tim iza sebe koji odlučuje o razvoju mreže kako su onda decentralizovane, niti su bezbedne jer ne rade na principu dokaza o radu i utroška energije, niti su otporne na cenzuru, jer isti taj tim može da odbije neke transakcije ili zaključa vaše tokene, ako za to vidi potrebu. Istina, postoje neke koje su brže u smislu broja transakcija po sekundi, ali se po ceni bezbednosti, decentralizacije ili cenzure to svakako ne isplati. Bitkoin je daleko ispred svih, a i postoji mreža građena na Bitkoin mreži koja se oslanja na sve pogodnosti Bitkoin mreže a uz to nudi i brže i jeftinije transakcije – Lighting Network. O njoj nekom drugom prilikom.
Zašto je Dokaz o radu (Proof of Work) najbolji mehanizam lanca blokova?
Zašto je dokaz o radu kao osnova nekog protokola najbolji sistem? Prvo i osnovno, nezaustavljiv je. Pričali smo već o ovome, Bitkon mreža u ovom trenutku, a i ubuduće, se ne može zaustaviti, ne postoji način za to, čak i ako se ugasi ceo internet, jer će kopije istorije lanca blokova postojati na svakom kompjuteru koji je nod, i moći će u svakom trenutku da se nastavi čim se uspostavi nova veza između 2 noda. Postojala je mogućnost zaustavljanja u samom početku, kada mreža nije imala toliko učesnika i nije bila geografski decentralizovana, ali sada više ne postoji definitivno. Bitkoin mreža oslonjena na dokaz o radu je i ravnopravna u smislu učešća i nagrade, svako može da učestvuje i nagrade su uvek iste, za sve. Uređaji koji mogu da reše više jednačina u manjem periodu imaju veće šanse za nagradu, ali to nije uslov, dešavalo se i da obični kućni rudari dobiju punu nagradu za novi blok. Mreža je testirana tokom 16 godina, i testira se verujem svakodnevno. Napada će uvek biti, možda ne na celokupan sistem jer je nemoguće, ali na neki njegov deo sigurno. Međutim, mreža i dalje radi, postoji izreka u Bitkoin zajednici, šta god loše da se desi, tik-tok novi blok… Mreža je nepromenljiva, kada je jedan blok dodat u lanac, tu ostaje zauvek, zajedno sa svim transakcijama koje su u tom bloku. Zbog energetske obezbeđenosti mreže kroz dokaz o radu, nepromenljivost je garantovana. Bitkoin mreža je jedina koja koristi realne resurse, energiju za obezbeđenje mreže. Većina ostalih funkcioniše na principu zaloga, zaključavanja resursa/tokena na platformi. Ali tu nema nikakve potrošnje energije, a bez energije nema ni troška. Kada nema troška koji jednostavno mora da se plati, postoji mogućnost dogovora između velikih zalagaoca gde se par njih može udružiti i zajedničkim delovanjem uticati na dešavanja na mreži. Ukoliko pojedinac ili grupa pojedinaca ostvari 50% +1 broj tokena od ukupnog broja zaključanih tokena na mreži, automatski može da kontroliše mrežu jer kontroliše većinu resursa na mreži, može da briše transakcije, cele blokove, cenzuriše transakcije… Konačno, Bitkoin mreža daje nagradu na osnovu rada i utroška energije. Ne postoji besplatan obrok! Druge mreže daju nagrade na osnovu broja zaključanih tokena. Konkretan primer, Itirijum mreža, potrebno je 32 ETH da bi postao samostalan validator na mreži. To nije mala suma novca imajući u obzir cenu jednog ETH tokena. I ako je neko postao validator, dobija nove nagrade u ETH tokenu, koje dalje može da zaključava, automatski povećavajući svoj ulog. To dovodi do centralizacije nodova od strane velikih igrača koji mogu da ulože veliki novac. Postoji mogućnost udruživanja, neko ima 1 ETH, neko 10, neko 21. Udruže se, imaju 32 ukupno jer je 32 donja granica, i postanu validatori. Ali onda se i nagrade dele proporcionalno. U Bitkoinu imamo pravilo rada i utroška energije, svi mogu da učestvuju, svi dobijaju jednako, sreća je veći faktor ponekad u odnosu na brzinu rešavanja jednačina.
Reorganizacija Bitkoin mreže
Da se vratimo na reorganizaciju lanca blokova za trenutak. Postoji jedna situaciju u kojoj se reorganizacija lanca odvija kada se 2 nova validna bloka dodaju u isto vreme, što je realna situacija. Ovde ne pričam o napadu na Bitkoin mrežu koja je nemoguća, već realnoj situaciji gde rudari u isto vreme dodaju 2 nova bloka u lanac. Zamislite kao račvanje reke u dva pravca, ti pravci su 2 bloka dodata u isto vreme. Pravilo mreže je prosto, najduži i lanac sa najviše rada pobeđuje. Nodovi dobijaju informaciju o postojanju 2 različita bloka i mreža nastavlja sa radom. Rudari nastavljaju da rudare sledeći blok u oba pravca. Prvi sledeći validni blok koji je dodat u neki pravac pobeđuje jer je duži, nodovi verifikuju promenu i najduži lanac se nastavlja dalje. Drugi blok iz pravca koji nije nastavljen se reorganizuje u smislu da se neke transakcije iz tog bloka koje nisu potvrđene vraćaju u bazen sa svim nepotvrđenim transakcijama, i taj blok se naziva blok siroče. Rudari dalje uzimaju transakcije, potvrđuju ih dodavanjem u sledeće blokove i lanac se dalje nastavlja normalnim tokom. Važno je napomenuti da uređaj koji je izrudario blok siroče gubi nagradu, jer taj blok nikad nije nastavljen. Još jedan dokaz važnosti decentralizacije i poštovanja pravila mreže, gde svi nodovi moraju da se usaglase i prihvate promenu tj. reorganizaciju.
Slika 10. Reorganizacija Bitkoin mreže.
Memorijski bazen – mempool
Termin mempool je skraćenica za memory pool, gde su sve nepotvrđene transakcije. Zašto su tamo? Rudari imaju opciju da biraju transakcije na osnovu troškova transakcije, jer je to njihova zarada, pored nagrade za novi blok. Nagradu za novi blok dobija jedan uređaj, ali troškovi transakcija se dele između svih učesnika na mreži koji rudare transakcije. Ako je meni hitno da mi transakcija bude potvrđena, povećaću trošak transakcije koji plaćam, i daću veću nagradu nekom rudaru da ubaci moju transakciju u blok pre neke druge. Ali ako mi nije hitno, ostaviću tu vrednost na već zadatoj a mogu i da je smanjim, ovo je već spomenuto ranije. Tako da neke jeftinije transakcije odlaze u memorijski bazen, ili mempool i tamo čekaju na potvrdu. Bitna stvar, svaka transakcija će se potvrditi, samo je pitanje vremena kad. Transakcije se danas dosta brzo potvrđuju, u nekoliko minuta, jer je mreža svakim danom sve efikasnija.
Slika 11. Bitkoin memorijski bazen – mempool
Na slici se vidi primer lanca blokova i sam memorijski bazen, levo u zelenoj boji su nepotvrđene transakcije, desno plavom bojom su potvrđeni blokovi i transakcije u njima. Neke od vrednosti sa slike, vidi se ukupan broj poslatih/primljenih Bitkoina u jednom bloku, prosek cene transakcije, ukupan broj transakcija, vreme kada su se desile ili za koliko će otprilike biti potvrđene, bazen u kojem se nalaze, kao i vrednosti troška transakcije ukoliko želite da se doda brže u blok. Desno je grafik vezan za podešavanje težine mreže, ukratko mreža je tako osmišljena da se svake 2 nedelje ponovo podešava težina rudarenja, u zavisnosti od broja rudara na mreži, što je više rudara, teže je otkriti novi blok, više energije je potrebno uložiti u rešavanje jednačina, otuda i onaj broj sa početka teksta o 899.25 EH/s.
Bitkoin nod. Definicija, značaj, svrha.
Nod je običan kompjuter koji pokreće Bitkoin softver. Služi za proveru i potvrdu transakcija u dodatom bloku i osigurava poštovanje pravila kroz decentralizaciju. Svaki nod na mreži mora da se usaglasi sa stanjem lanca blokova, ako se jedan ne slaže, ceo blok ide na proveru. Nodovi takođe skladište celokupnu istoriju Bitkoin mreže, od 2009-e do danas. Ukupna količina podataka je negde oko 650 GB, za sad. Zato se mreža može lako nastaviti čak i u slučaju gašenja interneta, jer svaki nod ima istu kopiju i može ponovo pokrenuti mrežu kad god se stvore uslovi za to. Nodovi su važni jer sprečavaju prevaru, rudar može da pokuša da doda lažan blok u lanac, ali ako se svi nodovi slože da je to lažan blok, biće odbijen a rudar gubi novac na energiju koja je utrošena za nepošten rad. To je ujedno i odlika decentralizovanog sistema, ne postoji jedan nod koji ima moć odlučivanja oko pravilnosti rada na mreži, već svi deluju unutar ustanovljenog sistema.
Postoji još jedna karakteristika noda, a to je dodatno osiguranje pri slanju transakcija. Kada šaljemo Bitkoin, mi se u suštini oslanjamo na neki drugi nod koji je već u Bitkoin sistemu i verujemo mu da će transakciju objaviti svim ostalim nodovima, i preneti transakciju u memorijski bazen, odakle će je rudari dodati u blok. Ali postoji mogućnost korišćenja sopstvenog noda za slanje transakcija, i to je rekao bih gotovo najsigurniji način slanja transakcije, jer se ne oslanjamo na nekog drugog da će objaviti transakciju mreži, već imamo potpunu kontrolu nad slanjem. Oslanjanje na druge nodove pri slanju transakcije nije greška, u većini slučajeva ljudi tako i rade, ali postoji mogućnost i dodatne zaštite koristeći svoj nod. Čak je moguće kroz svoj nod koristiti i VPN gde se sakriva IP adresa uređaja sa koga se šalje transakcija, što je još jedan dodatni vid zaštite privatnosti jer se sakriva lokacija odakle se transakcija obavlja.
Šta je Bitkoin novčanik?
Došli smo i do Bitkoin novčanika… Najprostije, to je novčanik koji omogućava čuvanje, slanje i primanje Bitkoina. Postoje razne vrste novčanika u zavisnosti od nivoa zaštite… Najslabije zaštićeni su tzv vrući novčanici koji mogu biti u papirnom ili digitalnom obliku. Da bude jasnije, niko ih u Srbiji ne zove vrući novčanici, ovo je samo direktan prevod jer ne znam kako bih ih drugačije nazvao na našem jeziku. Ustaljeniji naziv je jednostavno hot wallet, bez prevoda sa engleskog jezika. Suština ovih novčanika je da su im ključevi vezani za njihovu sigurnost nezaštićeni i lako mogu biti otkriveni a samim tim i balans ukraden. Papirni se baš retko koriste u današnje vreme, mnogo više se koriste digitalni u formi aplikacije na telefonu.
Hladni novčanici su daleko sigurnije rešenje za skladištenje Bitkoina, zapravo su i najsigurnije rešenje jer se svode na uređaj koji kontroliše ključeve nekog novčanika, i za slanje transakcija je potrebna fizička potvrda preko dugmića na uređaju. Ovi uređaji su uglavnom veličine USB fleša, dok su neki moderniji u obliku kartice. Opet, ustaljeniji naziv je hardware wallet, bez doslovnog prevoda.
Još jedna podela novčanika može da bude na starateljske i nestarateljske. Opet, doslovan prevod, ne zamerite na samoj reči, niko ne koristi ove nazive svakako. Primer starateljskog novčanika je poput računa u banci, vaš je nalog, ali nemate 100% vlasništvo nad balansom na nalogu. Ovde spadaju novčanici napravljeni na menjačnicama za trgovanje kriptovalutama, jednostavno vlasnik platforme i ceo tim koji radi na održavanju sistema gde ste napravili nalog imaju uvid u vaš nalog. Tu zapravo i nema privatnih ključeva. U nestarateljske opet spadaju hladni novčanici, gde se vi starate o adresama i privatnim ključevima, i vi kontrolišete sve transakcije.
Slika 12. Bitkoin novčanici – hardware wallet. Ledger, Trezor, Tangem.
Javni i privatni ključevi Bitkoin novčanika
Novčanik se sastoji iz javnih i privatnih ključeva, naravno opet nisu u pitanju pravi ključevi već doslovan prevod. Javni ključ je adresa novčanika, na koju primate novčiće. Ta adresa može da se podeli drugima, i nije problem da neko drugi zna vašu adresu. Osim ako ne želite da vam neko zna balans. Zapravo i ne možete da primite novčiće ako ne podelite adresu gde ti novčići treba da budu poslati. Privatni ključ je daleko važniji, jer je potvrda da je novčanik vaš, jer privatni ključevi potpisuju transakcije koje sprovodite. Nešto poput OTP pri plaćanju preko banke. Za razliku od javnog ključa, odnosno adrese novčanika koju delite sa drugima, privatne ključeve ne delite nikad ni sa kim, u suprotnom taj novčanik više nije samo vaš i postoji mogućnost da izgubite novčiće. Jedna od većih zabluda oko kripto novčanika je da su novčići zapravo u vašem novčaniku. Nisu. Novčići se uvek nalaze na mreži. Ali privatni ključevi koji pripadaju vašem novčaniku kontrolišu novčiće i oni ih čuvaju.
Not your keys, not your coins je čuvena izreka jednog od najvećih Bitkoin advokata, Andreasa Antonopulosa. Nisu vaši ključevi, nisi vaši novčići. Uvek treba da se trudite da vi kontrolišete vaš novčanik u potpunosti, Bitkoin i postoji kako bi se izbeglo uplitanje trećeg lica u vaš novac.
Za one koji ne žele da se zna koliki im je ukupan Bitkoin balans, postoji mogućnost kreiranja uvek nove adrese odnosno javnog ključa, koji pripadaju glavnom novčaniku. Na taj način možete uvek dobiti nov novčanik, za svaku sledeću transakciju. Ukupan balans novčanika nikad neće biti prikazan na lancu blokova, gde se vrši provera balansa, već samo balans te pojedinačne adrese. Sa više adresa koje pripadaju jednom istom novčaniku, dobijate veću privatnost. Slična opcija je dostupna i u bankama, spomenuto je ranije, možete otvoriti više računa i na svaki prebaciti određenu svotu novca, dok u vaš glavni račun i balans niko nema uvid. Osim banke.
Slika 13. Primer Bitkoin novčanika.
Altkoini. Definicija i značaj.
Ukratko, altkoini su svi tokeni koji nisu Bitkoin. Ime im potiče od engleske skraćenice alternative coins – altcoins – altkoini (reč koja se najčešće koristi i u srpskom jeziku), jer su se pojavili kao neka alternativa Bitkoinu. O razlici između Bitkoina i altkoina ću ukratko, jer nisu tema ovog članka, ali su popularni u kripto svetu pa ne šteti da se objasne. Najvažnija stvar koju treba da znate je da je 99% altkoina nepotrebna. Bitkoin je prvi i najvredniji, altkoina ima preko 17k i broj će samo rasti. Bukvalno se pojavljuju novi svakodnevno, kao pečurke posle kiše. Poput mreža koje nude alternativu dokazu o radu, i altkoini nude neku alternativu Bitkoinu. Razlike se kreću od dizajna projekta i zašto uopšte postoji, tima koji stoji iza samog projekta/altkoina, broja novčića u opticaju koji se nekad kreće i u milijardama, eksperimenta i usluga koje taj projekat nudi… Velika većina ne izdrži test vremena za razliku od Bitkoina. Istina neki opstaju i dalje ali kada krenete da su udubljujete u svrhu postojanja, shvatite da je svaki drugi kopija i da je zaista nepotreban. Konkretno za sam dizajn mreže, trenutno postoji 20tak tzv. Layer 1 protokola, koji su poput Bitkoina, ali funkcionišu na principu dokaza o zalogu. Layer 1 u ovom slučaju označava prvi nivo mreže i osnovnu verziju. Pošto je Bitkoin softver dostupan svima i svako može da ga menja po svojim potrebama, neki koriste tu opciju za građenje novih mreža koje su opet nivo 1 ali nisu Bitkoin, dok neki koriste softver za građenje aplikacija na Bitkoin mreži, tzv. nivo 2 odnosno Layer 2… Zaista ne vidim svrhu postojanja 20 različitih protokola koji nude manje više isto a predstavljaju se kao alternative Bitkoinu, ali očigledno da timovi iza tih protokola misle drugačije, pogotovo kada se uzme u obzir finansijska strana opisana ranije u načinu finansiranja ovih projekata.
Stabilni novčići – stablecoins
Za razliku od altkoina, stabilni novčići su veoma bitni. Najprostije rečeno, to su novčići koji su vezani za fiat valute uglavnom $ ili EUR, i uvek su iste vrednosti. Na svu sreću njih nema na hiljade, tokom godina izdvojili su se USDT i USDC koji su vezani za dolar, i 1 USDT/USDC je uvek 1$. Cena altkoina varira uveliko i svakodnevno, cena stabilnih novčića je uvek ista pa se zato i zovu stabilni. Opet, za razliku od altkoina, stabilni novčići imaju realnu svrhu, služe kao most između kriptovaluta i fiat valuta, i omogućavaju izbegavanje volatilnosti koja ide uz Bitkoin a pogotovo uz altkoine.
Vrste i upotreba stabilnih novčića
Postoje različite vrste stabilnih tokena, najsigurniji su oni koji su podržani fiat valutama, paradoksalno, s obzirom da ni fiat valute nisu stabilne na duži vremenski period, ali bar na dnevnom nivou nema toliko oscilacija kao kod nekih altkoina. Dalje, imamo stabilne tokene podržane drugim kriptovalutama, DAI je stabilni novčić na Itirijum mreži koji je podržan preko ETH tokena, zaključavanjem ETH-a osigurava se kreiranje novih DAI tokena. Algoritmički stabilni tokeni, mada i DAI spada u jednu vrstu algoritmičkih, su daleko najgori jer se oslanjaju na kod i znanje programera koji stoje iza njih. Vremenom se pokazalo da je većina kodova na bilo kojoj alternativnoj mreži nesigurna i da programeri mogu da ih menjaju po svojoj volji. Postojao je jedan “stabilni” novčić UST koji je bio kodom regulisan pa je preko noći izgubio vezanost za dolar, pao čak i ispod 0.1$ i uzrokovao pad čitavog kripto tržišta. Bitno je zapamtiti da su USDT i USDC najregulisaniji, najlikvidniji i najbolji izbor, kako za početnike tako i za one koji su godinama u kriptu.
Upotreba stabilnih tokena je razna, od trgovanja, digitalne štednje jer su pandan valuti na vašem bankovnom računu, omogućavaju plaćanje, lakši ulazak u kripto svet za početnike, mnogo je lakše objasniti početniku da kupovinom stabilnih tokena nema rizika od gubitka investicije jer se početnici uglavnom plaše da će Bitkoinu cena pasti, da će propasti i da će izgubiti svoj novac. Dalje, stabilni novčići omogućavaju finansijske usluge na blokčejnu, poput uzimanja zajmova ili čak pozajmica, isto kao u tradionalnom bankarstvu. Konačno, sve više i više stabilni novčići služe za inostrana plaćanja, jer su brža, jednostavnija, jeftinija i efikasnija rešenja. Probajte da pošaljete novac nekom u inostranstvo preko banke vikendom pa ćete shvatiti zašto 21i vek zaslužuje bolje sredstvo transfera novca.
Rizici upotrebe stabilnih tokena su manji nego prednosti, a sastoje se u poverenju, ko izdaje stabilne tokene, naročito one koji nisu vezani za fiat valute u smislu rezervi, jer stabilni token podržan fiat valutom je uvek u odnosu 1:1. Ako se kreira 100 USDT-a, 100 dolara mora biti deponovano kao garancija od strane onoga ko kreira tih 100 digitalnih tokena. Dalje, i stabilni novčići imaju tim iza sebe, što smanjuje decentralizaciju, mada je u ovom slučaju to dobra stvar. Ako hoćemo digitalni stabilni novčić, mora biti daleko centralizovaniji i kontrolisaniji u odnosu na Bitkoin i druge opcije. S obzirom da su pretnja centralnom bankarstvu, razne države uvode sankcije na plaćanja u stabilnim kriptovalutama. Dok konačno ne shvate da se napredak tehnologije ne može zaustaviti, niti će ikad moći. Tako je bilo sa pojavom kola u odnosu na konje, sa pojavom mejla u odnosu na pisma, tako će biti i sa digitalnim novcem u odnosu na zastarele načine koriščenja fiat valuta. Uređenije i tehnološki naprednije države pak prihvataju novu tehnologiju, jer je 1) razumeju i vide koristi od nje za svoje građane, 2) shvataju da tehnologija ide napred, i da će je ili prihvatiti ili zaostati u razvoju. Nažalost, Srbija još uvek spada u ove prve koje se trude da uspore Bitkoin adopciju, ali nada u promenu kursa oko shvatanja potrebe za Bitkoinom umire poslednja…
Bitkoin je ovde da ostane. Svako ko misli drugačije, prvo ne razume novac (pravi, ne fiat), drugo ne razume Bitkoin, treće treba da zagrebe ispod površine gde se Bitkoin predstavlja kao sredstvo prevare i kriminala. Ignorisanje napretka tehnologije i pokušaji stopiranja napretka bilo koje tehnologije nikada nikome nisu doneli dobro, niti će, a ponajmanje koristi u svetu inflatornog mehanizma će imati oni koji ignorišu Bitkoin kao najsavršeniji novac ikad stvoren.
